Roditelji često stavljaju akcenat na učenje dece da dele, čekaju red i budu obazrivi prema drugima. Međutim, deca takođe treba da nauče kako da budu asertivna i zauzmu se za sebe — čak i ako roditelji o toj veštini ne pričaju tako često.
„Asertivnost podrazumeva da naučimo decu kako da samouvereno izraze svoje potrebe i granice, a da pritom ne budu agresivni“, kaže En-Luis Lokhart, dečiji psiholog, trener roditelja i vlasnica klinike ‘A New Day Pediatric Psychology’. „Ova veština deci daje alate da se nose sa izazovima kao što su vršnjačko nasilje, pritisak okoline i međuljudski konflikti.“
Postoje određene fraze koje roditelji mogu naučiti decu kako bi ona mogla da verbalizuju svoja osećanja, razviju samopouzdanje i postave granice — sve to dok ostaju poštovanja prema drugima.
Zašto je važno odgajati asertivnu decu?
„Važno je naučiti decu da budu asertivna kako bi mogla da se zauzmu i za sebe i za druge“, kaže Ejmi Mekridi, osnivačica Positive Parenting Solutions i autorka knjige The ‘Me, Me, Me’ Epidemic — A Step-by-Step Guide to Raising Capable, Grateful Kids in an Over-Entitled World. „Deca treba da savladaju ovu veštinu u detinjstvu kako bi je nosila sa sobom kroz tinejdžerske godine i u odraslom dobu.“
Mekridi objašnjava da asertivnost pomaže deci da otvoreno izraze emocije i izbegnu njihovo potiskivanje.
„Asertivna komunikacija takođe stvara zdravije odnose, kako u ličnom tako i u profesionalnom životu, i vodi do većih uspeha u svim oblastima života“, dodaje Lisa Šab, licencirani klinički socijalni radnik i autorka knjige ‘Cool, Calm, and Confident: A Workbook to Help Kids Learn Assertiveness Skills’.
Naučite decu jednostavne fraze koje su direktne, ali ne i agresivne.
1. „Ne sviđa mi se to. Molim te, prestani.“
Bilo da vaše dete neko gura na igralištu ili ga zadirkuje prijatelj, ova jednostavna i jasna fraza postavlja trenutnu granicu.
„Izjavom ‘Ne sviđa mi se to’ dete prepoznaje svoja osećanja, što mu pomaže da izrazi svoj stav bez optuživanja ili sramoćenja druge strane“, kaže Lokhart. „Dodatak ‘Molim te, prestani’ je čvrst, ali pristojan zahtev da se određeno ponašanje prekine.“
2. „To mi ne odgovara.“
Suočavanje s neprijatnim situacijama može biti izazovno za decu, a ova izjava pokazuje asertivnost bez napada na drugu osobu.
„Ova fraza je moćna zbog svoje jednostavnosti, posebno za decu“, kaže Lokhart. „Održava ton smirenim, ali čvrstim, čineći da drugi lakše poštuju postavljenu granicu.“
Slična fraza koju Mekridi preporučuje je: „Nisam saglasan sa tim.“
3. „Ne, hvala.“
Kada dete oseća pritisak ili se nećka da kaže „ne“, dodatak „hvala“ može pomoći u održavanju granice uz pokazivanje poštovanja.
„Na ovaj način manje je verovatno da će izazvati odbrambenu reakciju“, kaže Lokhart. „Podseća dete da ne duguje nikome objašnjenje za zaštitu svog vremena, energije ili granica.“
Ako se dete i dalje oseća pod pritiskom, fraza poput „Ne hvala, odlučio/la sam“ može pomoći da ostane pri svom stavu, dodaje Mekridi.
4. „Radije bih pokušao/la nešto drugo.“
„Ova fraza uči decu da jedan od načina da odbiju neprijatnu situaciju jeste da ponude alternativu“, objašnjava Mekridi.
Na primer, dete može reći: „Ne želim da pijem. Hajde da umesto toga vozimo bicikle,“ ili „Ne želim to da radim. Ako želiš da radimo nešto drugo, javi mi,“ dodaje Šab.
5. „Treba mi malo vremena da razmislim.“
Ako dete oseća pritisak da donese ishitrenu odluku, ova izjava šalje poruku da zna kako da donosi promišljene odluke, kaže Lokhart.
„Kada koristi ‘Treba mi,’ dete stavlja u fokus svoje potrebe i izbegava osećaj obaveze da odmah odgovori,“ objašnjava ona.
6. „Poštujem tvoje mišljenje, ali mislim da…“
„Ovo priznaje i poštuje drugu osobu“ dok dete izražava svoje mišljenje s poštovanjem, kaže Šab.
Slična fraza koju preporučuje je: „Slažem se s __, ali __.“
7. „Izvinjavam se, želeo/la bih da…“
Fraze poput ove, koje decu uče kako da ljubazno i samouvereno izraze svoje potrebe ili zatraže pomoć, ključne su, objašnjava Šab. Drugi primeri uključuju: „Možeš li, molim te, da mi pomogneš s __?“
Kako da naučimo decu ovim frazama?
Izbegavajte fraze koje umanjuju njihova osećanja.
„Neke izjave mogu nenamerno naučiti decu da potiskuju osećanja i stavljaju tuđe granice ispred svojih“, objašnjava Lokhart.
Izbegavajte rečenice poput „Pusti to“, „Nemoj praviti problem“ i „Budi ljubazan/ljubazna po svaku cenu“, kaže ona.
Razgovarajte o situacijama iz svakodnevnog života vašeg deteta.
„Nikada nemojte sramotiti ili kritikovati, već pomozite detetu da razume kako je asertivno postupilo u određenoj situaciji ili kako je moglo to da uradi,“ predlaže Šab.
Takođe, podelite svoj primer situacije u kojoj biste voleli da ste se zauzeli za sebe i kako biste to sada drugačije uradili, dodaje Mekridi.
Vežbajte kroz igranje uloga.
Izmislite scenarije koje vaše dete može doživeti i vežbajte s njim korišćenje asertivnih fraza dok vi odgovarate. Zatim zamenite uloge kako bi dete čulo i primilo asertivne komentare, predlaže Mekridi.
„Dvosmerna igra uloga pomaže detetu da stekne sigurnost u korišćenje asertivnosti u podržavajućem okruženju,“ kaže ona.
Budite uzor.
Korišćenje asertivnih fraza u vašim sopstvenim interakcijama jedan je od najefikasnijih načina da ih deca nauče.
„Kao roditelj, možete vežbati poštovanu komunikaciju s decom dok održavate roditeljske granice i zdrava porodična pravila,“ kaže Šab. „Vaša deca konstantno uče posmatrajući vaše ponašanje i slušajući vaše reči.“
Izvor: prevod sa huffpost.com
