Često su upravo svakodnevne, naizgled male stvari, ono što dete pamti i što kasnije oblikuje njegovo samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti i način na koji gradi odnose sa drugima.
Roditelji često traže „magični broj”. Da li je to osam? Deset? Dvanaest? Zanimljivo je da u mnogim zemljama zakon ne određuje minimalni uzrast deteta za ostajanje kod kuće bez nadzora.
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Istraživanja pokazuju da deca koja su odrastala tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka nisu postala stabilniji ljudi zato što su imala bolje roditelje ili kvalitetnije obrazovanje, već zato što su mnogo ranije naučila da se nose sa problemima, međusobnim sukobima i dosadom.
Nisam vozač da mogu da kažem da sam i ja ostavljala sedmogodišnjaka u automobilu. Ali, radila sam štošta drugo što bi mnogi, da sam slučajno bila žrtva “loše karme”, proglasili neodgovornim roditeljstvom. Svi smo.
U Rumuniji od epidemije malih boginja samo ove godine umrlo 23 dece, a sličan scenario preti i našoj zemlji, ukoliko roditelji ne vakcinišu svoju decu, upozorava doktor Predrag Kon.
Razmaženi potomci često postaju ljutiti i ogorčeni kad shvate da ih svet ne obožava onako kako ih obožavaju roditelji, pa tu ogorčenost pretvaraju u nasilje – prema prijateljima, drugovima iz škole ili kolegama s posla.
Vreme provedeno bez društva, u samoći, u miru i tišini za neke osobe može predstavljati nelagodnost, ali to je nešto što se vremenom vežba i postaje sve prijatnije, a samim tim i korisno
