Razmaženi potomci često postaju ljutiti i ogorčeni kad shvate da ih svet ne obožava onako kako ih obožavaju roditelji, pa tu ogorčenost pretvaraju u nasilje – prema prijateljima, drugovima iz škole ili kolegama s posla.
Roditelji se pitaju zašto je potok gorak, a sami su zatrovali izvor.
Džon Lok (Locke)
Majka moljaka svoju petogodišnju kćerku, koja leži među rafovima u prodavnici igračaka i igra se robom: „Ustani, Keti. Moramo da idemo. Imam još tri obaveze da završim pre nego što odemo po tvoju sestru.“ Malo potom dodaje: „Dobro, kupiću ti tu igračku ako ustaneš s poda.“
Naravno, Keti to odbija. „Mrzim te! Nikad mi ne daš da radim ono što želim!“ – viče ona, uprkos činjenici da radi upravo ono što želi, i to već duže vreme. Uzrujana majka potom seda kraj nje na pod i ponovo pokušava da joj objasni zbog čega moraju da idu. Kći joj na to prosikće: „Opet te mrzim! A sad me ostavi na miru.“
Majka pak odgovara: „Dobro, kupiću ti tu igračku. Molim te, sad već ustani.“
Da li ste upali u roditeljsku klopku zvanu “Ne želim da frustriram svoje dete”?
Mnogi bi za Keti rekli da je „razmažena“, ali ta reč je već toliko izlizana da, po mom mišljenju, ne može da dočara svu ružnoću tog pojma. Šta je u stvari razmaženo dete? Uglavnom smatramo da je razmaženo dete ono kojem se previše ugađa, ali ja ne verujem da se deca mogu razmaziti velikodušnim postupcima. Odnosi između roditelja i dece postaju poremećeni kada se pokloni pretvore u podmićivanje, umirivanje ili sredstvo da se na dete utiče. Kada dete nauči da je prkos dobar način da dobije ono što želi, ono će stvari koje dobija zapravo doživljavati kao zamenu za stvarnu ljubav. Takvo dete se oseća usamljeno i napušteno čak i dok prima poklone. Ako pažljivije proučite taj momenat, videćete da dete ne oseća zadovoljstvo u takvoj transakciji. Ono je samo dobilo bitku.
“Kada dete nauči da je prkos dobar način da dobije ono što želi, ono će stvari koje dobija zapravo doživljavati kao zamenu za stvarnu ljubav. Takvo dete se oseća usamljeno i napušteno čak i dok prima poklone.”
Podjednako je važno istaći da je razmaženo ono dete kojem se dosledno dopušta da sprovede svoju volju kada to nije primereno. U stvari, možda bi igre moći koje igraju sve Keti ovoga sveta trebalo da nas zabrinjavaju mnogo više nego sve gomile stvari koje one poseduju. Sva deca brzo shvate kako do neke mere mogu da manipulišu svojim roditeljima, ali Ketini roditelji su obični otirači pred vratima njenog carstva. Svakodnevni život njenih roditelja bez sumnje je jadan, a njoj bez sumnje predstoji grubo otrežnjenje kada bude shvatila da ostatak sveta neće skakati da ispuni svaku njenu želju i hir. Ali postoji i nešto mnogo gore: to dete će kroz ceo život svoje odnose s najbližim ljudima zasnivati na kontroli, a ne na empatiji i ljubavi.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?
Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...
Zasto disciplina ne prija detetu. Ispada da je dobro mora da se namece. Negde sam nasao, mislim isto na detinjaruje, da disciplina pruja deci. Nije valjda da nekoga mora da maltretiramo da bi bio disciplinovan. Poenta je disciplinovati a ne maltretirati.