Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Prvih pet godina detetovog života je ključno za njegov razvoj, te bi roditelji trebalo posebnu pažnju da usmere na komunikacija sa mališanima, ističu britanski stručnjaci.
Oko 20 procenata opšte populacije ima dezorganizovani atačment; ali među decom koja su pretrpela neki vid zlostavljanja ovaj procenat se penje na 80 procenata.
Uzroci socijalne anksioznosti uglavnom su strahovi od procene drugih, neprihvatanja i odbacivanja, kako u realnom životu, tako i na društvenim mrežama.
Po ovom pitanju ne treba se orijentisati ni odveć ni jedino na uzrast. Daleko je važnije oceniti situaciju i, naravno, treba pratiti dete, procenjivati njegovu spremnost: sa čim će izaći na kraj a sa čim neće.
Kada je dete malo i nerazumno, a situacija u koju ulazi opasna, kada je agresivno prema vršnjacima, životinjama i odraslima i kada odbija da prihvati bilo koju drugu kaznu – tri su situacije u kojima roditeljima ne ostaje mnogo izbora osim da pljusnu dete po guzi
