“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Mnogo važnije od samog broja bodova na završnom ispitu jeste da učenici razviju navike koje će im pomoći u daljem školovanju – sposobnost da čitaju sa razumevanjem, kritički razmišljaju i samostalno usvajaju nova znanja - naglašava profesorka Jovana Reba
Doneti dete na svet tek je prvi stepenik u preuzimanju odgovorne uloge roditeljstva. Dati svoj puni doprinos u procesu socijalizacije i razvoja samostalne ličnosti uz puno uvažavanje ličnih osobenosti, ali i moralnih načela – proces je koji traje godinama, i to bez pauza.
Kada disciplina prestaje da bude vaspitna metoda, a postaje nasilje? Na to pitanje odgovara istraživanje koje je uradila prof dr Jovana Škorić, a koje otkriva zabrinjavajuću svakodnevicu mnogih mladih sportista u Srbiji
Možda mislite da nije lako naterati decu da na vreme odu u krevet, ali se problemi za mnoge roditelje ovde ne završavaju. Potrebno je da deca i ostanu u krevetu i da utonu u san.
Vršnjačko nasilje je najbolje razumeti kao posledicu ili simptom jednog dubljeg poremećaja – neprijateljstva u vršnjačkoj grupi, a lek za to nije toliko u zabranama i kaznama, koliko u smanjenju neprijateljskih i izgradnji dobrih i prijateljskih odnosa
Svetski poznat naučnik Mišel Demurže je istakao da deca koja su rođena u digitalnom dobu, gde je upotreba tehnologije primarna i svakodnevna, imaju niži koeficijent inteligencije od svojih roditelja.
