‘Digitalni domoroci’: Deca rođena u doba interneta imaju niži koeficijent inteligencije od svojih roditelja

Svetski poznat naučnik Mišel Demurže je istakao da deca koja su rođena u digitalnom dobu, gde je upotreba tehnologije primarna i svakodnevna, imaju niži koeficijent inteligencije od svojih roditelja.
digitalni domoroci
Digitalni domoroci prva generacija koja je nazadovala Foto: Freepik

„Prosto nema opravdanja za ono što činimo našoj deci“, kaže francuski neuronaučnik Mišel Demurže. On smatra da digitalni uređaji negativno utiču na razvoj mozga dece.

„Mi im ugrožavamo budućnosti“, kaže on za BBC. To je kontroverzna tvrdnja, koju je izneo u najnovijoj knjizi provokativnog naslova Fabrika digitalnih kretena.

Kao direktora istraživanja na francuskom Nacionalnom institutu za zdravlje i eksperta na tom polju koji je radio na nekim od najslavnijih svetskih univerziteta – kao što su MIT i Kalifornijski univerzitet u SAD – njegova knjiga je pokrenula veliku raspravu oko odgajanja i vaspitavanja dece.

Odrastanje uz ekrane menja neuronske sklopove u mozgu

On uživa izvesnu popularnost i izvan akademskog sveta: Fabrika digitalnih kretena je bestseler u Francuskoj i prevedena je na italijanski i španski.

Jedan od najupečatljivijih argumenata iz knjige je da „digitalni domoroci“ – deca rođena nakon popularizacije interneta, imaju niži koeficijent inteligencije od njihovih roditelja.

Digitalni domoroci prva generacija koja je nazadovala

Demurže kaže da je pre „digitalnih domorodaca“ svaka nova generacija nadmašila prethodnu.

U intervjuu za BBC je ovaj neuronaučnik rekao do kakvih je zaključaka stigao svojim dugogodišnjim iskustvom.

Da li su današnji mladi prva generacija u istoriji sa nižim koeficijentom inteligencije od prethodne?

„Jesu. Koeficijent inteligencije se meri standardnim testom. Međutim, to nije zamrznuti test – on se često revidira. Moji roditelji nisu radili isti test kao i ja, na primer, ali grupa ljudi može da dobije da radi stariju verziju testa“, rekao je.

„Radeći to, istraživači su primetili u mnogim delovima sveta da koeficijent inteligencije raste od generacije do generacije. To je nazvano ‘Flinovim efektom’, po američkom psihologu koji je prvi opisao ovaj fenomen. Ali taj fenomen je nedavno u nekoliko zemalja počeo da se preokreće. Istina je da na koeficijent inteligencije umnogome utiču faktori kao što su zdravstveni sistem, školski sistem i ishrana. Ali ako uzmemo zemlje u kojima su društveno-ekonomski faktori prilično stabilni decenijama, videćemo da je ‘Flinov efekat’ počeo da jenjava“, rekao je Demurže i dodao da su u tim zemljama, „digitalni domoroci“ prva deca koja imaju niži koeficijent inteligencije od njihovih roditelja.

Taj trend je zabeležen u Norveškoj, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Francuskoj.

Da li ovaj pad IQ-a izaziva korišćenje digitalne tehnologije?

„Nažalost, još nije moguće utvrditi konkretnu ulogu svakog faktora, uključujući, na primer, zagađenje (naročito ranu izloženosti pesticidima) ili izloženost ekranima. Ono što pouzdano znamo jeste da vreme koje dete provodi ispred ekrana ima značajan uticaj na IQ, čak i ako ono nije jedini krivac. Veliki broj studija pokazao je da kad se pojača gledanje televizije ili igranje video igara, IQ i kognitivni razvoj opadaju. Pogođeni su stubovi naše inteligencije: govor, koncentracija, pamćenje i kultura (definisana kao korpus znanja koji nam pomaže da organizujemo i razumemo svet). Na kraju, ovi uticaji dovode do značajnog pada uspeha u školi“, kaže naučnik.

Zašto internet otežava sticanje znanja i stvara plitke umove

A zašto korišćenje digitalne tehnologije ima taj efekat?

„Uzroci su takođe jasno identifikovani: pad kvaliteta i kvantiteta interakcije sa porodicom, koja je ključna za jezik i emotivni razvoj. Došlo je i do pada vremena posvećenog drugim aktivnostima koje obogaćuju nečiju ličnost (domaći zadaci, muzika, umetnost, čitanje, itd.), ometanje sna, koji je kvantitativno skraćen a kvalitativno narušen, prekomerna stimulacija pažnje, što dovodi do poremećaja koncentracije, učenja i impulsivnosti, nedovoljna stimulacija intelekta, što sprečava mozak da ostvari svoj puni potencijal, i naglašeno sedentarni način života koji, uz telesni razvoj, utiče na to kako se razvija mozak“, ističe Mišel Demurže.

Kakvu štetu ekrani čine neurološkom sistemu?

„Mozak nije stabilan organ. Njegove konačne karakteristike zavise od iskustva. Svet u kom živimo i izazovi sa kojima se susrećemo modifikuju i njegovu strukturu i funkcionisanje, a neki delovi mozga postaju specijalizovani, neke mreže nastaju i jačaju, neke se gube, neke postaju deblje, neke tanje. Primećeno je da vreme provedeno pred ekranom u rekreativne svrhe odlaže anatomsko sazrevanje mozga i njegovu funkcionalnost u okviru različitih kognitivnih mreža povezanih sa jezikom i pažnjom. Mora da se naglasi da ne hrane sve aktivnosti razvoj mozga istom efikasnošću“, rekao je.

Šta to znači?

„Aktivnosti vezane za školu, intelektualni rad, čitanje, muziku, umetnost, sportove i tako dalje imaju mnogo veću snagu da struktuiraju i hrane mozak nego rekreativni ekrani. Potencijal za plastičnost mozga je ekstreman tokom detinjstva i adolescencije. Nakon toga, on kreće da jenjava. Ne nestaje, ali postaje mnogo manje efikasan. Mozak može da se poredi sa plastelinom. Isprva, on je vlažan i lako je vajati sa njim. Ali vremenom postaje suvlji i mnogo teži za oblikovanje. Problem sa ekranima, pogotovo ako deca u njih bulje iz rekreativnih razloga, jeste da oni menjaju razvoj mozga naše dece i osiromašuju ga“, stav je Demuržea.

Jesu li svi ekrani podjednako štetni?

„Niko ne govori da je digitalna revolucija loša i da je treba zaustaviti. Ja prvi provodim dobar deo radnog dana sa digitalnim alatkama. A kad je moja ćerka krenula u osnovnu školu, počeo sam da je učim da koristi neke softvere i kako da traži informacije na internetu.“

Da li đake treba učiti osnovnim kompjuterskim veštinama i alatima?

„Da, naravno. Isto tako, može li digitalna tehnologija biti relevantno oruđe u pedagoškom arsenalu nastavnika? Naravno, ako je sastavni deo strukturalnog obrazovnog projekta i ukoliko upotreba određenog softvera efikasno promoviše prenos znanja. Međutim, kad stavite ekran u ruke deteta ili adolescenta, gotovo uvek prevagne rekreativna upotreba koja najviše osiromašuje. To uključuje, redosledom važnosti: televiziju, koja ostaje ekran broj jedan za sve uzraste (filmovi, serije, spotovi); potom video igre (uglavnom akcione i nasilne), i konačno, u vreme adolescencije, mahnito i beskorisno samoizlaganje na društvenim mrežama“, zaključio je Mišel Demurže.

Izvor: Yumama

Zašto internet otežava sticanje znanja i stvara plitke umove

 

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pogled iz drugog kuta (drugog u odnosu na “patiku”) i užasno dugačak tekst o tome

Despić je u svojim nastupima eksplicitan, grub, sirov, arogantan no izvan bine je komunikativan i neratoboran, čak simpatičan. I za poantu posebno važno, oženjen (godinama) i vrlo uvažavajućeg ponašanja prema vlastitoj ženi

Kad se ‘nemoj nikad prvi da udariš’ pretvori u ‘udri ga, nećeš valjda da pustiš da te bije’

Ako se još ipak nadate da ovaj svet ima neke šanse, da našoj deci moramo da ostavimo mnogo bolje uslove od onih u kojima smo mi živeli, morate da prestanete da NEMORALOM VASPITAVATE.

U istoj sekundi se dešavaju i najčudesnije i najstrahotnije stvari na svetu

...Poklanjajte Sve od sebe što imate...  Jer će vam se Sve(T) i dati...

Psiholog: Prag otvorenog pokazivanja agresivnosti je pomeren toliko da ako vičeš nisi agresivan, sve dok nekog ne ubiješ

Veliki problem na našim prostorima je što ljudi nemaju sposobnost empatije, saosećanja i ulaženja u “tuđe cipele”. 

Prof. Miodrag Zec: Kad sam upisao gimnaziju, nas je 32 upisalo, a 16 završilo. A danas je najteže upisati. Ko upiše, taj je i...

Naglasio je da je za jedno društvo strašno važno upravo to da li ono može iz narodnog potencijala da izvuče maksimum.

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img