Ponekad je najučinkovitiji način da zaštitimo naše grudi to da prestanemo da se zalećemo u zagrljaj ljudima sa ledenim šiljkom u grudima…
Ponosni vlasnik tog šiljka može biti naša mama, brat, žena, dečko, ćerka ili prijatelj…
Kako se kome zalomi…
To je sasvim nevažno…
Mnogo je važnije koliko će nas boleti to stalno zaletanje i zarivanje do balčaka…
I koje će ožiljke to ostaviti na našoj Duši…ukoliko smo uporni i tvrdoglavi…
I želimo da dobijemo ljubav koju zaslužujemo…na putu do pakla koji smo popločali tom iskonskom dobrom namerom…da nas neko zavoli…
No dobro…
Duša je to…
Ako se nešto može okrpiti to je onda ona…
Važno je samo kojim ćemo je ljudima okružiti…
I ka kome ćemo trčati…
Onima koji šiju…
Ili onima koji paraju…deru…bodu…kvare ili bole…
Začudili biste se kako neki ljudi procvetaju kada odluče da zamene smrtonosne zagrljaje isceljujućim…
Jer znate već…
Često nije u Lali problem…
No u zemlji u kojoj je posađana…
I u redovnom zalivanju…
Kakva je samo komparativna prednost ljudi u odnosu na biljke to što imaju noge…
Grehota bi bilo to ne iskoristiti za trk u zagrljaje koji leče…
Autor: Dr Vladimir Đurić