Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja koji uništavaju svoju decu

Emocionalnu nezrelost pak odlikuje ponavljanje automatizovanih ponašanja, pri čemu takvi ljudi uopšte nisu svesni ni šta rade, ni uticaja koji mogu imati na druge. Stoga nemaju potrebu da se izvinjavaju i ne žale zbog svojih postupaka. Njihova emocionalna inteligencija je krajnje nerazvijena. Ne pokazuju interes za uspostavljanjem uzajamne komunikacije. Suviše su zaokupljeni sobom i traže isključivu pažnju, pa kao roditelji ne registruju osećanja svoje dece.

Nevešti su u uspostavljanju bliskosti, tačnije – imaju strah od nje, a sopstvene emocionalne potrebe im izazivaju nelagodu; zato ne umeju ni da pruže „podršku na emocionalnom nivou“. Takvi roditelji mogu postati nervozni i ljuti ako se njihova deca uznemire, kažnjavajući ih umesto da ih uteše.

Tipovi emocionalno nezrelih roditelja

Lindzi Gibson, autorka knjige „Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja“, govori o četiri osnovna tipa emocionalno nezrelih roditelja, a to su:

• emocionalni,
• motivisani,
• pasivni,
• hladni roditelj.

Sve ih karakteriše emocionalna ravnodušnost, koja se, od tipa do tipa, ispoljava na različite načine. Pošto su nedosledni u svom delovanju, lišavaju svoju decu nasušnog osećaja sigurnosti. Preterano su zaokupljeni sobom i sve podređuju svojim potrebama. Stoga potrebe njihove dece ostaju u zapećku.

Emocionalni roditelji su vođeni, ili bolje reći nošeni, svojim osećanjima, pa se ili suviše zalažu u odnosima ili pak naglo povlače. Često su nestabilni i nepredvidivi. Preterano su anksiozni i sve doživljavaju odveć dramatično. Uvek očekuju da ih drugi smiruju i u tom smislu ih tretiraju ili kao spasioce ili kao izdajnike.

Motivisani roditelji su opsednuti ciljevima i postignućima i prezauzeti su. „Ne mogu da se zaustave u pokušajima da sve usavrše, čak i druge ljude.” Imaju snažnu potrebu da kontrolišu živote svoje dece i stalno se upliću.

Pasivni roditelji izbegavaju sve što ih uznemirava i vrsni su stručnjaci za umanjivanje problema. Podređuju se dominantnom partneru. Zbog nemogućnosti da se suoče sa stvarnošću, dopuštaju čak i očigledno zlostavljanje i zanemarivanje, dajući prećutno pristanak.

Hladni roditelji samo žele da ih svi ostave na miru kako bi mogli da se posvete sebi, pa drugima često nije jasno zašto oni uopšte imaju porodicu.

„Njihova tolerancija za potrebe drugih ravna je nuli, a njihove interakcije se sastoje od izdavanja naredbi, eksplozivnih reakcija ili ograđivanja od porodičnog života. Neki od blažih tipova mogu se baviti stereotipnim porodičnim aktivnostima, ali i dalje pokazivati malo bliskosti ili stvarnog angažmana.“

Tekst: Gordana Sajić Jovanović na osnovu knjige „Odrasla deca emocionalno nezrelih roditelja“ – Lindzi Gibson

Izvor: Stil