Odbacivanje nastaje uglavnom kada jedan od roditelja nakon razvoda potpuno ili delimično zaboravi na svoje dete iz prvog braka, onda kada bi ostvario novo partnerstvo ili dobio dete
Dok maltretiranje i fizičko zlostavljanje predstavljaju nešto što su roditelji ČINILI, emocionalno zanemarivanje predstavlja nešto što su roditelji PROPUSTILI DA UČINE
Boli nas nedostatak. A na nedostatak je teško pokazati prstom. Onda pokažemo prstom na sebe. Mislimo da je do nas.
Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Najveći broj mališana u hraniteljskim porodicama bili su žrtva nasilja, zapostavljanja i zlostavljanja i osnovni zadatak hranitelja je da im pomognu da prevaziđu traume.
U socijalnom kontekstu razvoja adolescenata neosporan je značaj porodice i vaspitanja. U tekstu su izvojeni glavni vaspitni stilovi roditelja:
Ukoliko je vršnjačko ili bilo koje drugo nasilje maloletnika posledica zanemarivanja deteta prilikom njegovog podizanja i vaspitanja, roditelji će snositi odgovornost, predviđaju važeći zakoni.
Kakve posledice ostavlja takvo ponašanje govori podatak da mnoga deca, u nekom periodu naše saradnje, imaju potrebu za posebnim radom i angažovanjem na polju psihe, motivacije ili socijalizacije.
Kod nas vlada „sistemski haos“ u kome bi trebalo više da se posvetimo deci, ali ne na takav način da ih obožavamo i onda kad se pojave ovakvi problemi da se krstimo, nego da vidimo šta je najbolje za dete
Država koja iz ideoloških razloga onemogućava roditelje i podriva njihov autoritet, nema dobru budućnost.
