Neke vrste sadrže mikotoksine, otrovne supstance koje izazivaju alergijske reakcije i respiratorne probleme.
Jeste li ikada došli u iskušenje da pojedete neku namirnicu koja se ubuđala pri vrhu nakon što izvadite njen deo koji je promenio boju? Evo šta stručnjaci misle o tome…
Najpre treba imati na umu da su raznobojne površine na ubuđaloj hrani – poput zelenkastiih krupnih tačaka na hlebu ili smeđih površina na starom voću – spore vidljive golim okom. Ostatak buđi, njegove „grane“ i korenje, teško je videti jer su uglavnom dublje u hrani.
Dakle, uklanjanje dela koji je promenio boju neće vas poštedeti unošenja gljivice u organizam.
„Veći broj vrsta buđi je bezazlen, ali ima i opasnih vrsta“, ističe Nadin Šo, specijalista američkog Departmana za agrikulturu.
Neke vrste sadrže mikotoksine, otrovne supstance koje izazivaju alergijske reakcije i respiratorne probleme. Posebno je opasan aflatoksin, za koji je utvrđeno da izaziva rak, objašnjava Šoova.
Mikotoksini se mogu naći pre svega u buđi koja raste na žitaricama i koštunjavom voću, ali se javlja i u soku od grožđa, celeru, jabukama… Najviše ga ima u kukuruzu i usevima kikirikija, navode u američkoj Administraciji za hranu i lekove.
Kako biste sprečili pojavu buđi, Šoova savetuje da prekrijete hranu kako ne bi došla u kontakt sa sporama iz vazduha, pravilno je odlažete u frižider i ostatke obroka iskoristite najkasnije do trećeg, četvrtog dana otkad je on napravljen.
Izvor: Nacionalna geografija
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Nema komentara.