Svi mi ponekad odlažemo obaveze, međutim ako ste primetili da vaše dete to radi konstantno, možda treba da mu pomognete. Daniel Willingham, kognitivni naučnik i autor knjiga How To Outsmart Your Brain i Why Don’t Students Like School?, ima nekoliko saveta za one koji odlažu obaveze.
1. Nagrada nakon završetka učenja ili posla. To može biti neka zabavna aktivnost, vreme za omiljenu emisiju ili kolač.
Ipak, mnogi odlažaći obaveze stavljaju zabavu na prvo mesto. Kažu: „Samo da odigram ovu video igru malo pre nego što počnem da učim…“ Ali onda otkriju da igraju duže nego što su planirali i nemaju dovoljno ili uopšte vremena za učenje. Prema tome, naučite decu da prvo urade teže stvari, a zatim da se posve zabavnim aktivnostima.
2. Ne oslanjajte se na volju, već na naviku. Definišite tačno vreme za obavljanje posla — bilo da se radi o domaćem zadatku, učenju ili kućnom projektu. Pomozite detetu da obavlja zadatak u isto vreme vreme svake nedelje ili svaki dan, koliko god to trajalo. Za decu u školi ili na fakultetu, to znači imati posebno vreme za učenje u određeno doba dana ili kao deo niza aktivnosti tokom nedelje i vikendom. Pod „nizom aktivnosti“ misli se da će možda bolje funkcionisati ako se, na primer, uči posle užine ili posle treninga, čak i ako to nije u isto vreme svaki dan.
Biće potrebno do 60 dana da ovo postane prava navika, ali Willingham kaže da ponavljanjem nečega to postaje navika, te samim tim zahteva manje energije nego terati dete da nešto radi u bilo kom trenutku u toku dana.
Willingham takođe napominje da je uspostavljanje rada ili učenja kao dnevne navike bolje jer uklanja potrebu da birate kada ćete raditi. Prosto to radite jer treba, bez donošenja odluke svakodnevno da li želite da nešto obavite ili ne.
3. Ako se vaše dete oseća preopterećeno količinom posla, pomozite mu da napravi listu obaveza pre nego što započne bilo šta drugo. Zapišite šta treba da se uradi u malim, realnim zadacima. Zatim mu pomozite da se fokusira na jedan zadatak. Bitno je da ne gleda celu listu i da razmišlja koliko još ima. Na taj način se neće osećati preopterećeno, već će ići korak po korak.
4. Ukažite detetu da je bitno da kada dođe vreme za rad, jednostavno počne. Willingham nas podseća da nam se stvari koje ne želimo da radimo često čine gore pre nego što ih uradimo. Kada počnemo, često otkrijemo da nisu tako strašne kao što smo predviđali.
5. Recite detetu da obavesti druge šta će raditi. Ovo će izazvati osećaj odgovornosti. Ljudi su skloniji da rade stvari ako drugi znaju da su rekli da će to raditi.
6. Naučite dete da planira pauze. Recite mu da će raditi samo 10 ili 20 minuta pre nego što napravi pauzu. Često, davanje dozvole da se napravi pauza olakšava početak zadatka i vodi do dužeg rada nego što je planirano.
