Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Međunarodna anketa “Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji”, koja je sprovedena među osnovcima i srednjoškolcima u državnim školama, pokazala je da se deca osećaju nesigurno i u školi i u porodici. Zbog nebrige, zanemarivanja, nasilja, neka deca završavaju na ulici. Ponekad čine i teška krivična dela. Kada porodica i škola zataje, institucije su krajnje rešenje da se dete vrati na pravi put pre nego što bude kasno za bilo kakvu reakciju.
Da li su deca koja, umesto u porodičnom domu, odrastaju na ulici, skitaju, tuku se, kradu – žrtve ili delinkventi. Neka od njih nisu ni blizu punoletstva, a počinila su mnoga krivična dela.
Dečak koji je u Programu intenzivnog tretmana kaže da nije dolazio kući na vreme zato što je imao “probleme s očuhom”.
“Onda ja nisam mogao da dođem kući jer sam se bojao. On je mene više maltretirao, tukao, vezao me za stolicu i tako to”, priča dečak.
Drugi dečak kaže da je skitao, krao i “svašta radio”.
“Zvala je policiju neka žena. Došli su po mene i u dom su me strpali”, seća se dečak.
Za stranputicu kojom su krenula, nisu kriva, tvrde stručnjaci. Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Milena Ralić, specijalni pedagog u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, objašnjava da je prvi kontakt mnogo teži za decu i da su uplašena jer ne znaju gde dolaze, kako će ubuduće izgledati njihov život.
Direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Dragan Rolović, kaže da od prvog dana pokušavaju da nađu mesto gde će dete otići posle devet meseci, koje će za njega biti krajnje bezbedno.
“Najbolja varijanta je da se dete vrati u primarnu porodicu”, kaže Rolović.
Ta deca su laka meta odraslih koji ih zloupotrebljavaju za različita nezakonita dela, poput dilovanja droge, krađe, pa čak i ubistva, jer za takva dela, kao mlađi maloletnici, ne mogu krivično da odgovaraju.
Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava da treba da se radi paralelno sa decom i porodicom.
“Ako ne radite s porodicom paralelno, ako radite samo s decom, ništa nećete uraditi ili će rezultati biti mali. Nekada moramo da priznamo da porodica, njegova primarna porodica, više nije najbolja za život”, zaključuje Stevanovićeva.
U takvim situacijama za dete se traži bezbednije rešenje: hraniteljska porodica ili usvojenje za mlađu decu.
Pripremila Suzana Duka
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Igrati se: to je jedino dostojno bogova!
Gde ima igre, tu uvek ima viška: više nego što bi trebalo da bude da čovek prosto samo jeste. Usredsređenost i praktičnost u ovoj situaciji jeste niže i prevaziđeno. Čovek...
Prepreke za uspešnu komunikaciju u braku
Malo toga je u braku tako važno kao veština uspešnog komuniciranja, tj. razmenjivanja misli i osećanja. Bez dobre komunikacije ne možemo upoznati svog bračnog druga, a bez poznavanja nema ni...
Prestanite, molim vas, prestanite
Piše: Brankica Raković Prestanite da pljujete sve što vam se ne dopada, jer vi niste mera stvari. Prestanite da ismijavate majke koje oblače sebe i devojčice isto, jer to njih...
Kad ti život donese prijemni ispit, odmah počni da krečiš
Piše: Jasmina Jovanović Jeste, spadamo u one mučenike koji imaju tinejdžerku koja ove godine, po sasvim novom načinu bodovanja treba da polaže prijemni iliti sad po novom završni ispit ili...
Nema komentara.