Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Međunarodna anketa “Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji”, koja je sprovedena među osnovcima i srednjoškolcima u državnim školama, pokazala je da se deca osećaju nesigurno i u školi i u porodici. Zbog nebrige, zanemarivanja, nasilja, neka deca završavaju na ulici. Ponekad čine i teška krivična dela. Kada porodica i škola zataje, institucije su krajnje rešenje da se dete vrati na pravi put pre nego što bude kasno za bilo kakvu reakciju.
Da li su deca koja, umesto u porodičnom domu, odrastaju na ulici, skitaju, tuku se, kradu – žrtve ili delinkventi. Neka od njih nisu ni blizu punoletstva, a počinila su mnoga krivična dela.
Dečak koji je u Programu intenzivnog tretmana kaže da nije dolazio kući na vreme zato što je imao “probleme s očuhom”.
“Onda ja nisam mogao da dođem kući jer sam se bojao. On je mene više maltretirao, tukao, vezao me za stolicu i tako to”, priča dečak.
Drugi dečak kaže da je skitao, krao i “svašta radio”.
“Zvala je policiju neka žena. Došli su po mene i u dom su me strpali”, seća se dečak.
Za stranputicu kojom su krenula, nisu kriva, tvrde stručnjaci. Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Milena Ralić, specijalni pedagog u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, objašnjava da je prvi kontakt mnogo teži za decu i da su uplašena jer ne znaju gde dolaze, kako će ubuduće izgledati njihov život.
Direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Dragan Rolović, kaže da od prvog dana pokušavaju da nađu mesto gde će dete otići posle devet meseci, koje će za njega biti krajnje bezbedno.
“Najbolja varijanta je da se dete vrati u primarnu porodicu”, kaže Rolović.
Ta deca su laka meta odraslih koji ih zloupotrebljavaju za različita nezakonita dela, poput dilovanja droge, krađe, pa čak i ubistva, jer za takva dela, kao mlađi maloletnici, ne mogu krivično da odgovaraju.
Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava da treba da se radi paralelno sa decom i porodicom.
“Ako ne radite s porodicom paralelno, ako radite samo s decom, ništa nećete uraditi ili će rezultati biti mali. Nekada moramo da priznamo da porodica, njegova primarna porodica, više nije najbolja za život”, zaključuje Stevanovićeva.
U takvim situacijama za dete se traži bezbednije rešenje: hraniteljska porodica ili usvojenje za mlađu decu.
Pripremila Suzana Duka
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Zvocanje u vezi: Jeste li mu ljubavnica ili majka?
Scenario je svima dobro poznat: fina devojka se „polomi" da udovolji svom muškarcu. On dolazi kući s posla, a ona pokušava da zapodene razgovor. On je isključuje, govoreći: „Umoran sam."...
Zoran Milivojević: Narcis u ljubavnoj vezi
Autor: Zoran Milivojević Sve je više ljudi koji imaju narcisoidne crte ličnosti. Pretpostavlja se da je glavni razlog porasta što odrastaju mlade generacije koje su navikle da je ljubav kada...
Kako da posle razvoda potpuno dokusurite sopstveno dete
Svadba od minimum 200 zvanica. Opštinsko, crkveno venčanje, pripiti kumovi, bidermajer, običaji, suze radosnice podjednako lipte i niz svekrvine i niz taštine obraze. Mladenci kao golupčići, gledaju se, dodiruju se,...
Ja sam partner svojoj ženi, a ne gost koji samo jede i spava
Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kafu, sedeli smo i ćaskali, pričali o životu… “Odoh na sekund da operem tanjire koji su ostali u sudoperi”, rekoh mu. Pogledao...
Nema komentara.