Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Međunarodna anketa “Delinkvencija i viktimizacija maloletnih lica u Srbiji”, koja je sprovedena među osnovcima i srednjoškolcima u državnim školama, pokazala je da se deca osećaju nesigurno i u školi i u porodici. Zbog nebrige, zanemarivanja, nasilja, neka deca završavaju na ulici. Ponekad čine i teška krivična dela. Kada porodica i škola zataje, institucije su krajnje rešenje da se dete vrati na pravi put pre nego što bude kasno za bilo kakvu reakciju.
Da li su deca koja, umesto u porodičnom domu, odrastaju na ulici, skitaju, tuku se, kradu – žrtve ili delinkventi. Neka od njih nisu ni blizu punoletstva, a počinila su mnoga krivična dela.
Dečak koji je u Programu intenzivnog tretmana kaže da nije dolazio kući na vreme zato što je imao “probleme s očuhom”.
“Onda ja nisam mogao da dođem kući jer sam se bojao. On je mene više maltretirao, tukao, vezao me za stolicu i tako to”, priča dečak.
Drugi dečak kaže da je skitao, krao i “svašta radio”.
“Zvala je policiju neka žena. Došli su po mene i u dom su me strpali”, seća se dečak.
Za stranputicu kojom su krenula, nisu kriva, tvrde stručnjaci. Porodica koja ne funkcioniše, koja nema nikakvu kontrolu nad njima, porodica u kojoj trpe ili su svedoci nasilja, gurnula ih je u rizičan život na ulici.
Milena Ralić, specijalni pedagog u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, objašnjava da je prvi kontakt mnogo teži za decu i da su uplašena jer ne znaju gde dolaze, kako će ubuduće izgledati njihov život.
Direktor Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, Dragan Rolović, kaže da od prvog dana pokušavaju da nađu mesto gde će dete otići posle devet meseci, koje će za njega biti krajnje bezbedno.
“Najbolja varijanta je da se dete vrati u primarnu porodicu”, kaže Rolović.
Ta deca su laka meta odraslih koji ih zloupotrebljavaju za različita nezakonita dela, poput dilovanja droge, krađe, pa čak i ubistva, jer za takva dela, kao mlađi maloletnici, ne mogu krivično da odgovaraju.
Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava da treba da se radi paralelno sa decom i porodicom.
“Ako ne radite s porodicom paralelno, ako radite samo s decom, ništa nećete uraditi ili će rezultati biti mali. Nekada moramo da priznamo da porodica, njegova primarna porodica, više nije najbolja za život”, zaključuje Stevanovićeva.
U takvim situacijama za dete se traži bezbednije rešenje: hraniteljska porodica ili usvojenje za mlađu decu.
Pripremila Suzana Duka
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Naučnici: U braku je važnije da žena bude srećna, nego muškarac
Tajna srećnog braka je konstantna tema za razmišljanje, ali i za istraživanje. Upravo smo pronašli smo jednu veoma zanimljivu studiju, čiji zaključak kaže - što je žena zadovoljnija zajednicom u...
Svako dete bi trebalo da ima jednu ovakvu babu
Sve više je modernih vrtića i škola koje deci nude povratak prirodi i „pravim vrednostima“ – drvene igračke, obaveznu muziku i muzičke instrumente, fizičku aktivnost, razvijanje mašte… Nude inteligentne načine...
Simeon Atoski: Кoji je znak dobrih postupaka? — Mir u duši
Prepodobni Simeon Atoski (1866-1938.) je ruski monah, koji je najveći deo svog života proveo na Svetoj gori. Njegovi jednostavni a mudri odgovori na teška pitanja već gotovo čitav vek predstavljaju...
Nezadovoljstvo u braku: Čuvajte se očekivanja!
Odlomak iz knjige "Dekodiranje ljubavi", Endru Tiz, Psihopolis Možda su najveći problem za mnoge bračne parove današnjice upravo ogromna očekivanja koja i celokupna kultura i sami parovi po pravilu nagomilavaju...
Nema komentara.