Kao što su odevana, deca su tako i odrastala – u panciru, krijući svoja osećanja. Samo je slikar mogao da uhvati pravo raspoloženje deteta.
Dečak ili devojčica? Do XVIII veka bilo je sasvim svejedno. Telo deteta i njegova individualnost nisu interesovali savršeno nikoga. O deci u kavezu govori istoričarka umetnosti Anastasija Konovalova.
Do XVIII veka deca su i u životu bila i u slikarstvu predstavljana kao mali odrasli. Oblačili su ih kao odrasle, ostavljali su ih same bez naročite brige je li to opasno. Spoljašnji izgled, uzrast i pol bili su nevažni.
Dečaci su, pre nego što se pojavila preteča pantalona nalik šalvarama, nosili haljine. Na sve tri slike ispred vas su dečaci. Na prvoj slici je trogodišnji potomak bogate porodice (danski slikar Van der Linde, 1503). Na drugoj je četvorogodišnji dečak iz porodice Govardov (delo Roberta Pajka Starijeg, 1627). Na trećoj je takođe dečak (autor je norveški slikar De Gejest, 1631).
Dete je bilo zatočeno u odeći. Skidali su ih samo u slučaju krajnje nužde. Na primer radi šibanja. Možemo zamisliti koliki je stid dete osećalo kada je toliko dobro skriven deo tela razotkrivan zbog batina. Osećanja i uloga deteta u zajednici bili su zanemareni. Deca su bila samo dopuna porodice. Dete nije dobijalo naročitu pažnju.
Najmanje sreće imala su deca iz bogatih porodica. Tu se ne može govoriti ni o kakvoj spontanosti, nestašluku, dečjoj igri. Ta deca su strogo vaspitavana da se potčinjavaju, dozvoljeno im je bilo da se igraju samo tiho, da ne smetaju roditeljima. Uz to, u ovakvim kostimima nije ni izvodljivo da se trči i skače.
Kao što su odevana, deca su tako i odrastala – u panciru, krijući svoja osećanja. Samo je slikar mogao da uhvati pravo raspoloženje deteta. Zagledajte se u lica ovih dečaka: to su samo deca koju bi trebalo pustiti da to i budu. Ali umetnik nije mogao da učini više.
Možemo biti zadovoljni što više nije tako!
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://www.facebook.com/komarovskiynet/?hc_ref=ARQQ4QvD_NkvsjBaeQ-upJcfy9rZNnx6auuwL56D030Cik-T42hWO2bfYr-9hZKk5Jo
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: SVAŠTARIJE
Danski džinovi od recikliranih materijala kao podsticaj na igru
Danski umetnik Tomas Dambo autor je ogromnih skulptura od recikliranih materijala koje su raspoređene po okolini Kopenhagena. Ispod svakog džina nalazi se kratka pesma koja sadrži nagoveštaje o lokacijama ostalih...
Kineski dizajneri stare bicikle pretvaraju u “krilate” biblioteke za decu
Studio za dizajn LUO iz Kine osmislio je zanimljivo rešenje za reciklažu napuštenih bicikala. Pretvoreni u velike metalne tvrdokrilce, oni postaju pokretne biblioteke za decu. Na taj način se uspešno...
Miloje Mitrović, umetnik koji oživljava zebre na asfaltu
Miloje Mitrović slika zebre na asfaltu. Ne radi se o onim običnim "zebrama" preko kojih prelazite svakog dana. Njegove su prave umetničke slike sa motivima ovih prugastih životinja, ali istovremeno...
Mama napravila jedinstveni portret svoje jedanaestoro dece
Liza Holovej nikad nije planirala da ima veliku porodicu. Zapravo je kao dete verovala da nikada neće želeti decu. Ali život ju je demantovao. Danas je ona mama jedanaestoro dece,...
Nema komentara.