Okupiraju našu kuću koja je do skoro bila besprekorno čista i uredna, a sada su svuda ‚nered razbacane igračke, fleke od hrane i deca koja trče unaokolo i jure se.
Deca okupiraju naše slobodno vreme. Kada imate decu prioriteti i obaveze u toku dana izgledaju potpuno drugačije nego ranije. Sada je i vaše slobodno vreme od obaveza i poslova postalo njihovo vreme, a majčinstvo je samo po sebi posao sa punim radnim vremenom, 24/7.
Deca okupiraju naše misli. Sada je svaka misao vezana za njih, kao i svaka odluka. Šta god da je u pitanju uvek se pitamo – „a kako će to uticati na moju decu?“.
Deca okupiraju naše dane. Radimo sve za njih. Radimo sve zbog njih. Pranje i sušenje veša, kuvanje i priprema obroka za sve, osmišljavanje svakodnevnih aktivnosti iz dana u dan, vožnja u školu i iz škole, kupanje, čitanje, uspavljivanje.
Deca okupiraju našu budućnost. Sada želimo da svet bude bolje mesto jer će to biti svet u kom će odrastati naša deca i njihova deca. Više brinemo o tome kako se osećamo, nego kako izgledamo. Želimo da naša deca vide sebe onako kako ih mi vidimo.
Deca okupiraju naša srca. Nismo ni znali koliko veliko srce imamo dok oni nisu postojali, a sada su nam srca ispunjena beskrajnom količinom ljubavi prema njima.
Deca menjaju živote na način koji nam je bio nepojmljiv – dok nam se nije desio.
A onda, jednog dana, oni odu od nas.
Polako, postaju samostalni, odrasli. Postaju osobe koje spavaju po ceo dan i sa prijateljima izlaze. Noću.
Viđamo ih sve ređe.
Ubrzo shvatamo da je kraj onom najkraćem delu roditeljstva – kada smo im potrebni svakodnevno, u kući i svuda.
Ali istina je da nam oni okupiraju kuću i ceo život.
A onda nas ostave.
Iako nikad više nećemo biti isti,
jer su nas oni učinili boljima.
Prevedeno sa: Facebook/Amanda Oleander Art
Izvor: Detinjarije.com
