Visoko obrazovane žene u društvu u kome visokim obrazovanjem dominiraju žene sve teže uspevaju da ostvare čak i površnu ljubavnu vezu. Umesto toga, moraju da se zadovolje neobaveznim seksualnim odnosima. Možda je to napredak po pitanju seksualnih sloboda, ali nije dobar za žene. Za njih je stabilna veza puna ljubavi visoko poželjna, kao i za muškarce. Za žene čak i više. Istraživanje u periodu od 1997. do 2012. je pokazalo da je procenat žena za koje je uspešan brak jedna od najvažnijih stvari porastao sa 28% a 37% (rast od 30%). Broj muškaraca koji su izjavili isto, smanjio se u istom razdoblju za 15%. Broj udatih/oženjenih osoba nastavio je da opada, i dok je šezdesetih godina 20. veka tri četvrtine starijih od 18 godina bilo u braku, sada ih polovina nije. Među osobama između 30 i 59 godina koje nisu nikad bili u braku, muškaraca koji uopšte ne žele brak tri puta je više nego žena koje ne žele da se udaju.
Sve veća nestašica fakultetski obrazovanih muškaraca predstavlja problem za sve više fakultetski obrazovanih žena koje žele da se udaju ili budu u vezi.
Sve veća nestašica fakultetski obrazovanih muškaraca predstavlja problem za sve više fakultetski obrazovanih žena koje žele da se udaju ili budu u vezi. Najpre, zato što žene u celom svetu nastoje da se udaju za muškarce koji zarađuju isto ili više nego one. Za muškarce ovo ne važi, njima sasvim odgovaraju i žene nižeg obrazovnog i ekonomskog statusa, po mogućstvu malo mlađe od njih. Zbog toga uspešne žene ne mogu da nađu muškarce koji su jednako uspešni i brak postaje luksuz bogatih.
Zašto žene žele zaposlenog partnera, po mogućstvu višeg statusa? U velikoj meri zbog toga što postaju ranjivije kada dobiju decu. Potreban im je neko sposoban da ih izdržava ako to bude nužno i to je savršeno racionalno. Zašto bi žena koju očekuje briga o deci želela da brine i o mužu povrh svega? Zbog toga je nezaposleni muškarac nepoželjan a samohrano roditeljstvo ne tako privlačna opcija. Deca koja rastu bez očeva imaju četiri puta veću šansu da budu siromašna, što važi i za njihove majke. Pod većim su rizikom od alkohola i droge. Deca koja žive sa venčanim biološkim roditeljima manje su anksiozna, depresivna i sklona delikvenciji nego deca koja žive sa jednim roditeljem ili maćehom/očuhom. Deca iz samohranih porodica dva puta su sklonija samoubistvu.
Odlomak iz knjige „12 pravila za život“
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Detinjarije.com
