Priredila: Vesna Smiljanić Rangelov
Francuska akademija nauka je tokom 2010. bila zaokupljena problemom sve većeg izlaganja dece i adolescenata ekranima. U to davno vreme, pre svega se mislilo na televiziju, kompjutere, mobilne telefone. Bio je to dovoljan razlog da se u okviru Francuske akademije nauka sastavi grupa različitih specijalista sa zadatkom da se ova pitanja detaljno prouče. No kako je odmicala tehnologija, tako se širilo i polje istraživanja, pa je rad je trajao nekoliko godina. Zaključivši najzad da bi rezultate tog rada trebalo staviti na uvid široj javnosti, a ne samo ostaviti ih u vidu klasičnih izveštaja Akademije nauka, knjiga Dete i ekrani objavljena je u Francuskoj 2013. godine. To je zbirka naučnih zaključaka koja ima za cilj da ukaže roditeljima na pozitivne odnosno negativne aspekte upotrebe ekrana, u zavisnosti od uzrasta. U pripremi je izdanje na srpskom jeziku u prevodu Stevana Jokića i izdanju Službenog glasnika.
Knjiga Dete i ekrani objavljena je u Francuskoj 2013. godine. To je zbirka naučnih zaključaka koja ima za cilj da ukaže roditeljima na pozitivne odnosno negativne aspekte upotrebe ekrana, u zavisnosti od uzrasta.
Čitaocima Detinjarija predstavljamo načela i preporuke stručnog autorskog tima.
- NAČELA
- Imati svest o revoluciji koja je u toku i sudaru između tradicionalne kulture knjige i nove digitalne kulture. Ulaz u digitalni svet, kojim se prevodi sve ono što se nudi posredstvom ekrana (televizija, video, mobilni telefoni i smartfon, digitalni taktilni tablet kompjuteri itd.), proizvodi duboke kulturne, kognitivne i psihološke promene koje zahtevaju izuzetnu pažnju. Prakse uporednog korišćenja ovih alternativa jesu od suštinske važnosti. Hibridizacija između tradicionalne kulture knjige i najnovije kulture ekrana moguća je uz jačanje poverenja i u jednu i u drugu.
- Imati rezervisan stav prema virtuelnom. Iako virtuelnost ne predstavlja neku novost u istoriji kulture, ipak njena forma u digitalnoj revoluciji sve više šarmira, pre svih, mlade. Njeno mesto zahteva posebno razmatranje i uključivanje svih, a posebno roditelja, pregalaca u obrazovanju i zdravstvenih radnika zahvaljujući njihovom mestu i ugledu koje imaju kao mogući modeli u psihološko-emocionalnom razvoju mladih. Svi moraju shvatiti da digitalne alatke, relacije koje one omogućavaju i slike koje prenose, tako privlačne a dostupne mladima, pozivaju na nova preispitivanja o shvatanju slobode, seksualnosti i poštovanja privatnosti svakog pojedinca.
- Prilagođavati se tehnološkim promenama i ići u korak s mladima. Digitalnu revoluciju karakterišu kombinacija tehnologija, stalno napredovanje i superiornost novih proizvoda u odnosu na klasične (bioskop, disk, telefon, kamera, knjiga). Sve ovo utiče na kriterijume analize i rasuđivanja, pa su reakcije prema mladima često neprikladne: od ravnodušnosti ili ljutnje do bezrazložnog entuzijazma ili pak dubokog nerazumevanja. Dakle, preostaje jedino duboko promišljanje i stalno informisanje o novim naučno-tehnološkim postignućima (naučne informatike, kognitivne i humane nauke, medicinske nauke), uz iskorišćavanje zanosa i oduševljenja koje krasi razmišljanje mladih još od najranijeg uzrasta.
- Prilagoditi pedagogiju uzrastu deteta i naučiti ga samokontroli. Učešće u hibridizaciji tradicionalne kulture knjige i digitalne kulture zahteva od škole da pobudi decu na svesno razmišljanje o njihovom odnosu prema ekranima i virtuelnom svetu i da ih istovremeno uči o funkcionisanju mozga jednako kao i o rizicima po sopstveno zdravlje.
PREPORUKE
- DETE PRE DRUGE GODINE
Beba od samog rođenja ispoljava kognitivne, društvene i emocionalne sposobnosti iako se smatra bespomoćnim bićem. Njene intelektualne i afektivne pobude, koje se ispoljavaju vrlo rano, zahtevaju prilagodljivi obrazovni i pedagoški pristup. Kakvu ulogu tu mogu odigrati ekrani?
* Sve studije pokazuju da neinteraktivni ekrani (televizija i DVD) pred kojima je beba pasivna nemaju nikakvu pozitivnu ulogu. Štaviše, oni mogu prouzrokovati negativne efekte: gojaznost, zaostajanje u razvoju jezika, manjak koncentracije i pažnje, pasivan stav prema spoljašnjem svetu. Roditelje je neophodno informisati o ovim opasnostima, a pedijatrima i lekarima opšte prakse pripada značajna uloga u upozoravanju porodica na njih. Oni bez ustručavanja treba da pitaju roditelje da li deca imaju televizor u svojoj sobi i koliko dugo gledaju programe.
* Vizuelni i taktilni tableti bi mogli biti korisni u razvoju senzorno-motoričkih čula malog deteta, iako i to predstavlja rizik od zanemarivanja brojnih fizičkih i socijalno-emocionalnih aktivnosti neophodnih u tom dobu. Sаsvim malo dete zapravo ima potrebu da prvo uspostavi prostorne i vremenske repere u odnosu na realnost. Ono konstruiše svoje prostorne granice interakcijom svog tela i čula s okruženjem (dodirivanjem, posmatranjem, slušanjem, kretanjem itd.). Konstruiše svoje vremenske koordinate kroz događaje koje doživljava i pričama kojima ga zabavljamo. Kada se vizuelne i taktilne alatke upotrebljavaju u igri, uz učešće roditelja, deka i baka ili starije dece iz porodice, to doprinosi ranom manifestovanju kognitivnih aktivnosti kod bebe. U tom smislu, digitalni tableti, pored multisenzornih klasičnih slika, mogu postati predmet istraživanja i saznavanja kao i svaki drugi objekt u realnom svetu, od onog najjednostavnijeg (peruška, obojena drvena kocka, zvečka), do tehnološki savršenijeg. Ipak treba se držati principa da se primenjuju vrlo različite stimulacije, numeričke i nenumeričke, jer se samo na taj način mozak valjano razvija.
U nastavku: III. DETE 2–6 GODINA
