- DECA 12 + – ADOLESCENTI
* Digitalne alatke imaju izuzetnu moć koja pospešuje korišćenje mozga u hipotetičko-deduktivnom načinu mišljenja. Mozak adolescenta može na ovaj način veoma brzo da ispita sve raspoložive mogućnosti (posebno na internetu) i uvežba deduktivne sposobnosti. Za adolescente su to pozitivne mogućnosti boljeg razvoja inteligencije i načina mišljenja. Dobra upotreba ekrana, osim toga, može istovremeno poboljšati i njihovu kognitivnu kontrolu (ovladavanje sopstvenim mišljenjem, preduzimljivost, donošenje odluka), kao i kontrolu pozitivnih i negativnih emocija. Konačno, neke akcione video-igre namenjene deci i adolescentima povećavaju kapacitet njihove vizuelne pažnje, koncentracije i, zahvaljujući tome, olakšavaju donošenje brzih odluka. Onlajn igre mogu biti od koristi u pogledu socijalizacije, te formiranja stava koji uzima u obzir različita gledišta ili istorijske kontekste.
* Suprotno tome, preterano ekskluzivna upotreba interneta može, vrlo brzo, dovesti do formiranja mišljenja koje se karakteriše kao „zapping“ – vrlo brzo, površno i suviše fluidno, uz osiromašenje memorije i slabljenje sposobnosti samostalne sinteze. Pojava pospanosti, otežana koncentracija, kao i slabiji rezultati u školi sigurno su elementi koji ukazuju roditeljima na to da njihova deca preterano koriste ekrane noću. Neophodno je jasno odrediti vreme za internet i video-igre. Razgovor s adolescentom o onom što vidi i radi na ekranima od suštinske je važnosti za razvoj njegovog kritičkog mišljenja i mentalnih sposobnosti, pa time doprinos ekrana može biti pozitivan u nizu bitnih elemenata (sinteza, uzmicanje, linearnost i produbljeno mišljenje).
* Obrazovanje i roditeljska kontrola u vezi s korišćenjem ekrana veoma su bitni, jer su adolescenti i dalje nezrela bića. Sve zavisi od slučaja do slučaja, pa i preterano vezivanje za ekrane može otkriti talente, baš kao i socijalno-emotivne poteškoće. Dakle, razgovor ostaje važan element u svakom dobu. Adolescent je dirnut roditeljskom pažnjom čak i kada izgleda da odbija savete. Veoma je važno razgovarati o tome šta voli da traži na internetu, posebno o temama iz kulture, sopstvenog zdravlja i slike koju ima o sebi, jer je to doba u kom je posebno osetljiv na neistinu i pogrešne informacije. Različita iskustva kako s video-igrama, tako i s društvenim mrežama, trebalo bi da pokrenu međusobnu razmenu mišljenja pripadnika različitih generacija.
* Kada su u pitanju video-igre, mora se napraviti jasna razlika između njihovog prekomernog korišćenja, koje vodi ka osiromašenju života adolescenta, i korišćenja koje doprinosi njegovom obogaćenju. Stoga treba obratiti pažnju na to koje je igre adolescent odabrao i na način na koji se igra. Ima igara koje obogaćuju senzorno-motoričke i složenije interakcije, naročito kognitivne i narativne. Ukoliko nema negativnih posledica na život adolescenta (odsutnost, neuspeh u školi, povlačenje u sebe), onda je nepotrebno govoriti o patologiji. Tri su pokazatelja da je sve u redu: činjenica da se adolescent igra/druži sa svojim društvom u stvarnom svetu; aktivno učestvuje u kreiranju slika, klipova, filmova; želi da se profesionalno usmerava za poslove povezane s ekranima, što pokazuje da razmišlja o svojoj budućnosti.
* Mnogi adolescenti koriste društvene mreže na pozitivan način, kao prostor za eksperimentisanje i inovaciju, što im omogućuje da osvajaju digitalni prostor, određuju sami sebe i upoznaju svet. Istovremeno, oni time stavljaju u igru istraživanje svog identiteta i društvenosti. I u virtuelnom svetu ima različitih načina za ostvarivanje kontakta pa davanje prednosti virtuelnom svetu može rezultirati željom da se favorizuju susreti s ličnostima sa zajedničkim interesovanjima. Društvene kompetencije se, međutim, utoliko bolje ojačavaju ukoliko korisnici više koriste različite svakodnevne realne relacije, kao i svoje relacije (takođe realne) ostvarene posredstvom ekrana. Oni koji imaju poteškoće u društvu, prilikom onlajn komuniciranja često su na dobitku u pogledu sticanja sigurnosti u sebe i slobodnijeg ophođenja nego u neposrednoj komunikaciji.
* Društvene mreže mogu biti upotrebljene i na problematičan način. Neki korisnici vrlo često imaju simptome depresije i patologije: nesanicu, gojaznost (to se naročito manifestuje kod dečaka), povlačenje u sebe itd. Ipak, veoma je teško saznati da li je preterano korišćenje društvenih mreža uzrok ili posledica ovih poremećaja. Osećaj usamljenosti i/ili nedostatak samopouzdanja može prouzrokovati štetnu upotrebu društvenih mreža. S druge strane, ako adolescent prestane da koristi internet, može postati depresivan, mada je teško reći šta je uzrok a šta posledica takvog stanja. Opasnosti od upotrebe socijalnih mreža se, pored patologije, manifestuju i u ignorisanju činjenice da veliki broja sagovornika, s manje ili više dobrim namerama, može imati pristup informacijama koje svako postavlja o sebi ili o drugima. To je posebno problematično u uzrastu kada se želi nekom poveriti o svom stanju ili svojim namerama. Adolescenti nisu svesni činjenice da će tragovi koje ostavljaju na mreži ostati dugo prisutni iako oni to možda ne žele.
* Prevencija treba da obuhvata podsticanje kreativne prakse i oprez. Adolescenti imaju potrebu, mada to ne pokazuju često, da ističu svoje kvalitete i svoj rad u svakodnevnom životu, ali i u digitalnom svetu. To im pomaže da steknu poverenje u sebe i okruženje. Na primer, prikazivanje njihovih ostvarenja u oblasti koja ih interesuje, a naročito kada je to digitalno stvaralaštvo, za njih je veoma podsticajno. Ipak, istovremeno treba da se nauče oprezu makar u pogledu sledeće tri oblasti: a) mnogi adolescenti nisu svesni činjenice da je internet ogromno tržište, s ogromnim ambicijama, u kom adolescenti, kao korisnici, predstavljaju izvor zarade koja se ponekad ostvaruje sumnjivim putem. Zato je neophodno obrazovanje u vezi s ekonomskim modelima preduzeća na internetu; b) mnogi ignorišu moguće dugoročne posledice onoga što postavljaju na YouTube ili na mobilni telefon u formi kratkih filmova. Jer, upotreba interneta omogućava da, sve što je čovek u tim prilozima otkrivao o sebi, kasnije bude otkriveno i iskorišćeno bez njegovog znanja i saglasnosti; c) posebno je važno da obrazovanje u oblasti digitalizacije stavi akcenat na pravo privatnosti i pravo na fotografiju svakog pojedinca, uz oprez prema neprijatnim informacijama i sumnjivim konverzacijama, kao i na slike pornografije i nasilja. Veoma je korisno da usvoje ove tri stvari: vrlo često menjati pseudonim i lozinku, uvek imati na umu da sve što se stavi na internet ostaje zauvek dostupno, sve informacije primiti s rezervom.
Samokontrola adolescenta je uspešnija ako se ranije počne s njihovim podučavanjem o mogućoj štetnosti uticaja ekrana.
Knjiga Dete i ekrani u pripremi je na srpskom jeziku u prevodu Stevana Jokića i izdanju Službenog glasnika.
Izvor: Detinjarije.com
