Detinjstvo, prođi pored mene, ja imam telefon

Piše: Snežana Golić, pedagog

Ako bi dete stalno želelo da ide u kockarnicu svi roditelji bi se zabrinuli, ali kada deca non-stop traže i žele telefon ili crtani, roditelji ne shvataju da je to slična zavisnost. Roditelji na miru ručaju, piju kafu, druže se, rade, raspremaju, kuvaju, čitaju novine ili takođe gledaju u telefon… Ne bi bilo strašno da roditelji “kupe” sebi pola sata mira po nekad, ali situacija je mnogo gora. Svaki konflikt, svaka neprijatnost, svaki zalogaj… servira se uz polunesvesno stanje deteta, jer tu je šareni telefon. To je čista prevara deteta , ako mene pitate.

Puno roditelja dalo je bebama i starijoj deci telefone i time pritislo “stop” na razvoj svoje dece, na stvaranje nezaboravnih uspomena, sticanje novih iskustava i preselilo njihov um u virtuelni svet gde su deca nemi posmatrači.

Kada se okrenem unazad, nedvosmisleno shvatam da mi je ka ostvarenju svih želja most bila moć komunikacije i shvatanja međuljudskih odnosa. 

Druga majka mudrosti koju uočavam je strpljenje. Ništa bez strpljenja. Bila je to teška lekcija za mene.

Treća, bez koje se ne može ni u jedno društvo je kompromis. Bez kompromisa nema braka, kumstva, niti poslovne saradnje.

Kažu stariji: “Da su mi tvoje godine, a ovo iskustvo, znao bih kako život da iskoristim”, ali svaki podmladak ima svoje iskustvo i na njemu gradi budućnost. Pitam se, šta će se desiti sa decom koja nemaju iskustvo bez telefona kao mesta okupljanja vršnjaka, pa se može reći da “godine prolaze, a iskustva nema”.

Četvrta i peta kraljica uspeha su volja i upornost. Čak i ako si bio prvi u redu za neki talenat, bez volje i upornosti, “možeš da se slikaš”. Isto je i sa školovanjem, započinjanjem biznisa… A upornost i volja se neprimetno grade kroz detinjstvo. Ili se površnim uživanjima, koja pruža moderna tehnologija skoro potpuno blokiraju.

Da li su ta deca spremna na korišćenje slobodnog vremena bez stimulansa sa strane? Da li mogu da podnesu neprijatnost dosade? Poznato je da dosada deci donosi kreativnost i maštu. Upravo to su šesta i sedma blokada na mojoj listi. 

Problem su vid, kičma, virtuelni svet i virtuelni identitet… ali najveći problem, po mom mišljenju, je što detinjstvo prolazi pored tih nepokretnih, mirnih, ćutljivih osoba u razvoju. Problem je u propuštnju. Propuštanju detinjstva i života, koji nema reprizu.

Pitam se, šta bi se desilo da odjednom deca ostanu bez telefona? Da li su osposobljeni da pristojno  sede i večeraju sa 7 godina (ili su propustili te lekcije)? Da li umeju da se igraju duže od pola sata? Da li poznaju sebe? A poznajete li vi svoju decu u realnom svetu? Da li su osetili život ili samo vešački svet stimulacija??

I pitam sada roditelje glasno: Da li biste im dali lekove, koji ih  isto tako umiruju,  da vam ne smetaju, da ćute i nesvesno gutaju hranu, da ništa ne traže i da im nikada nije dosadno, da im ne treba društvo, kontakt sa vama… ništa da im ne treba sem tih čarobnih lekića??? Nadam se da vam zvuči strašno i da je odgovor “ne”. Ali možda ste vrlo sličnu stvar uradili. Stopirali ste život i razvoj svojim mališana, zarad samo trenutnog mira.

Umesto da budu glavni i najaktivniji junaci sopstvenih života, deca su postala nepomični i ćutljivi posmatrači, bez ikakvih dodatnih želja.

Heeej, šta sve propušaju ti klinci!! Nisu oni krivi i baš mi ih je žao.

Izvor: Detinjarije.com

Pedagog Snežana Golić: Zablude i istine o vašem detetu u vrtiću

O zdravoj upotrebi interneta za decu – saveti dr Komarovskog

Jednostavan način da naučite decu da ograniče vreme pred ekranom

Evo šta se desilo kada smo deci oduzeli pametne telefone

Deca koja obavljaju kućne poslove uspešnija kad porastu

Želite da vaše dete postane uspešan odrasli? Terajte ga da obavlja kućne poslove. Ako gunđa, objasnite mu da nauka kaže da je to za njegovo dobro. Najveće kontinuirano istraživanje u...

Zoran Milivojević: Roditelj i bes tinejdžera

Autor: Zoran Milivojević Izlazak iz detinjstva i ulazak u mladalaštvo je po pravilu veoma buran period života. Promene u telu koje su došle s pubertetom čine da mlada osoba preispituje...

GRDANA – savremena bajka ili poziv u pomoć?

Dok smo mi odrastali uz “Uspavanu lepoticu” danas deca odrastaju uz zlu vilu GRDANU. Iako ova rečenica zvuči negativno, iza nje se ipak krije pozitivna poruka. Šta nas uči Grdana?...

Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe

Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...