Misterija je zašto se ljudsko mleko toliko razlikuje od mleka drugih sisara. Ima pet puna više vrsta oligosaharida nego kravlje mleko, i oni su nekoliko stotina puta više pristuni u ljudskom mleka nego u kravljem. Čak je i mleko šimpanze siromašno u odnosu na naše. Milz nudi nekoliko mogućih objašenja za ovu razliku. Jedno se odnosi na naše mozgove, koji su značajno veći nego kod drugih primata iste veličine, i koji u prvoj godini života rastu neverovatnom brzinom. Brz rast mozga delom zavisi od sijalične kiseline, što je još jedna od hemikalija koju ispušta B. infantis dok jede oligosaharide. Moguće je da time što redovno hrane ovu bakteriju, majke koje doje -podižu pametniju decu. Možda zato one vrste majmuna koje su društvenije imaju više vrsta oligosaharida nego usamljeničke vrste. Život u većim grupama zahteva sposobnost pamćenja više društvenih veza, održavanje više prijateljstava, izlaženje na kraj sa više rivala. Mnogi naučnici misle da su ovakvi zahtevi podstakli evoluciju inteligencije primata. Moguće da su takođe podstakli povećanje razvnovrsnosti oligosaharida u mleku.
Moguće je da time što redovno hrane ovu bakteriju, majke koje doje – podižu pametniju decu.
Druga teorija odnosi se na bolesti. Kod primata koji žive u grupama, patogeni lako prelaze sa jednog nosioca na drugog, pa je životinjama potrebno da se zaštite na bolje načine. Oligosaharidi pružaju ovakvu zaštitu. Kada patogen inficira naša creva, to obično radi tako što se prikači na glikane – molekule šećera – na površini ćelija creva. Ali oligosaharidi su neverovatno slični ovim glikanima, pa se patogeni ponekad greškom zakače za njih. Oni su kao mamci koji odvlače napad od bebinih ćelija, sprečavajući širenje infekcije salmonelom, listerijom, virulentnom ešerihijom koli kao i izazivačima kolere, bakterijske dijareje i dizenterije. Oligosaharidi bi čak mogli da onemoguće inficiranje virusom HIV-a, što bi objasnilo zašto preko polovine novorođenčadi koju doje inficirane majke ne bude zaraženo, uprkos višemesečnom hranjenju mlekom prepunim virusa. Svaki put kada bi naučnici izložili ćelije patogenima u prisustvu oligosaharida, ćelije bi ostale neinficirane.
Ako metoda uspe, majčino mleko moglo bi za nedonošćad da učini isto ono što čini i za ostalu decu – da ishrani i bebe i njihove bakterije, dajući im dobar start u životu.
Nekih 25 kilometara od Instituta na kome se vrše ova istraživanja, nalazi se Dečija Bolnica Kalifornijskog univerziteta Dejvis. Ovde, pedijatar Mark Andervud u praksi primenjuje otkrića Džermana i njegovog tima. Andervud vodi neonatalno odeljenje za intenzivnu negu, u kome se istovremeno može naći i 48 prevremeno rođenih beba. Najmlađe su rođene sa 23 nedelje, a najmanje imaju jedva pola kilograma. Obično se rađaju carskim rezom i daje im se više tura antibiotika, a moraju da borave u izuzetno čistim uslovima. Umesto uobičajenih mikroba koji kolonizuju bebe, kod njih se razvijaju vlo čudni mikrobiomi, sa malo uobičajenih bifidobakterija i puno izdržljivih patogena koji uspevaju u bolničkim uslovima. Ove bebe su školski primer poremećenog mikrobioma ili disbioze, a njihove čudne mikrobne zajednice u crevima ih dovode u opasnost da obole od smrtonosnog nokrotičnog enterokolitisa. Mnogi lekari pokušali su da spreče ovu bolest davanjem probiotika prevremeno rođenim bebama, ali sa delimičnim uspehom. Andervud, s druge strane, zahvaljujući saznanjima koje je dobilo od Džermana i Milza, misli da će imati bolje rezultate ako bebama daje mešavinu majčinog mleka i bakterije B. infantis. „Da bi mogli da se razmnožavaju i kolonizuju creva, hrana za ove mikrobe jednako je važna kao i samo mikrobi, “ kaže on. Ako metoda uspe, majčino mleko moglo bi za nedonošćad da učini isto ono što čini i za ostalu decu – da ishrani i bebe i njihove bakterije, dajući im dobar start u životu.
Odlomak iz knjige „Sadržim mnoštvo: Mikrobi u nama i širi pogled na život“autora Ed Jonga.
Prevela i prilagodila: Jovana Papan
Izvor: The New Yorker
