Nećemo uopšte raspravljati o tome je li trend permisivnog roditeljstva popularan ili ne. Nije čak ni stvar samo u popustljivom roditeljstvu, nego u svim izvedenicama i pogrešno tumačenim oblicima ovog oblika roditeljstva, zbog kojih dolazimo do trenda koji nas još više brine. To je trend davanja previše „moći“ deci – i to u smislu da deca mogu da odlučuju o previšetoga, da imaju premalo granica, da… Ma, znaš sigurno sve o tom.
Jedna se žena upravo na ovu temu obratila za savet, pomoć, odnosno u potrazi za nekim mišljenjem i drugom perspektivom, stalnoj rubrici portala Slate.com, u kojem na pitanja odgovara Nikol Čang, spisateljica i urednica, ali i majka dvoje dece. Žena koja je zatražila mišljenje o ovoj temi zakoračila je u 40-u godinu, ali nema decu.
Njen je problem, kaže, to što su na svim druženjima s prijateljima koji imaju decu prisutna i deca. Ali, to nije ono što joj smeta.
„Na tim druženjima deca su uključena u istoj meri kao i odrasli,“ kaže žena u svom pitanju, te opisuje: „Oni su u centru pažnje, stalno prekidaju razgovor odraslih i odvlače svakog gosta koji je došao na druženje kako bi se igrao s njima u drugoj sobi. Svaki moj pokušaj da ih ljubazno odvratim ili kažem NE rezultira napadom besa.“
„Roditelji nikad ne kažu NE“
Uh. Ovo ne zvuči nimalo opuštajuće i to nije druženje kojem bi se ona mogla radovati sledeći put. Povrh toga, kaže ona, roditelji ne odigraju svoju ulogu u ovoj priči: „Roditelji nikada ne kažu ‘ne’ deci, nikad im ne kažu da se igraju sami, ali ni ne zabavljaju dete – to prepuštaju svojim gostima!“
Sasvim opravdano, rekli bismo, žena je rekla da se u takvim situacijama oseća kao dadilja, a sve završi… ne baš dobro: „Na kraju odem iscrpljena, nakon nekoliko sati, a da nisam završila ni jedan razgovor.“
Žena je istakla, na čemu se i izvinjava čak, da je ona, kad je bila dete, bila uvek pristojna prema odraslima, ali u situacijama kad su roditelji posećivali prijatelje ili obrnuto, nije nikad bila u centru pažnje. Zanimalo ju je, sve u svemu, ponašaju li se svi roditelji kao njeni prijatelji kad se druže s nekim, kao i kako da bude ljubazna prema detetu, ali da i uspe da se družiti s prijateljima.
Nikol Čang, zadužena za odgovore u ovoj rubrici, odgovorila joj je da je istina da se mnogi roditelji bore s tim da kažu ‘ne’ detetu, ali da ne bi rekla da su svi roditelji nalik na njene prijatelje, niti bi tako postupili. Dodala je da takva druženja verojatno nisu izbor njenih prijatelja, nego nešto što se događa zbog dece i nemogućnosti drugačije organizacije.
„Uzrast od dve i tri godine je težak za decu jer ne umeju da se dugo igraju samostalno, posebno kada su u blizini novi i/ili uzbudljivi ljudi poput Vas. Roditelji dece znaju sve njihove trikove i teže ih je iznenaditi; njihov poriv za interakcijom i pokazivanjem vama je prirodan,“ napisala je Nikol Čang, te dodala da se žena koja je postavila pitanje očito, i logično, ne seća razdoblja kad je imala tri godine, ali je verojanto i ona davala do znanja da je prisutna kad su se njeni roditelji družili sa prijateljima.
Ima rešenja, ali ne bez posledica
Sve drugo na stranu, rekla joj je da ima nekoliko opcija, uključujući i onu da se suoči s prijateljima koji su roditelji i traži od njih da deca budu – manje nalik maloj deci.
„Najlakše je da pokušate da promenite parametre svoje posete: možete otići kasnije uveče, možda vidite decu na kratko pre nego što odu na spavanje, a zatim se družite bez dece nakon što zaspu. Takođe, možete pokušati predložiti više okupljanja van kuće, iako to znači da će se vaši prijatelji ili morati snalaziti sa decom napolju ili prilagoditi vreme kad neko može da ih čuva,“ odgovorila je Nikol.
Predložila joj je još jednu opciju: da organizuju druženja na kojem će biti više dece iz različitih porodica, pa bi se oni mogli zajedno zabavljati. To se čini kao razumno rešenje, barem nama!
„Naravno, normalno je komunicirati s decom svojih prijatelja kada ste u njihovoj kući,“ zaključila je Nikol, te dodala: „Ali ako postoje određene porodice u kojima se čini da je toga previše i da vam ne ide, u redu – samo znajte da teško oni sami promeniti tu dinamiku.“
Nikol je naglasila da se žena ne bi trebala osećati loše zato što pokušava rešiti problem na druge načine, poput druženja kasnije, druženja negde drugo, itd. Ali mora imati na umu da će možda neke od tih porodica viđati malo ređe, barem privremeno. Iz ličnog iskustva, Nikol je zaključila: „Kao roditelj tinejdžera, garantujem da će doći dan kada neće biti ničeg što će ta ista deca željeti MANJE nego biti u centru pažnje gomile odraslih.“
Izvor: miss7mama.24sata.hr
