Nećete upropastiti život detetu ako ga povremeno frustrirate, dokle god je vaš odnos generalno blizak i topao. Ako smo većinu vremena posvećeni, ako smo spremni za preispitivanje svojih odluka i spremni da se menjamo, na dobrom smo putu i kada detetu namećemo granice.
Lekciju o tome kako se postavlja granica u opsadnom stanju, kada drugi prstom pokazuju na tebe i teraju te da se zbog nekog dela sebe stidiš.
Edukivati bake i djedove, skoro je pa neizvodivo. Puno je lakše (koliko god to bilo teško) postaviti granicu u tom odnosu.
Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Priča je zaista odličan primer toga kako decu vrlo često, nesvesno, kako bismo se uklopili u društvene norme i očekivanja drugih ljudi, teramo da ignorišu svoja osećanja.
Čuveni psiholog Mihail Labkovski opisao je 29 situacija u kojima gubimo snagu ili je dobijamo:
Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, Znaće da poštuje i tuđe. To je dobra osobina za život.
Nikad ne pitate sebe. Dok trčite na posao, pa po decu, pa na igralište, nikad ne postavite pitanje: „Šta meni sada treba?” ili „Šta želim sada?”.
Armija roditelja ne zna šta će sa decom. Detetu je teško postaviti granice, pa oni idu do toga da se bude noću da igraju igrice.
Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu, savetuje kanadski psiholog Džordan Piterson
