Ponekad zanemarivanje izgleda kao manipulativno obasipanje pažnjom i zahtevima, na štetu deteta. Ono što je ključ za njegovo prepoznavanje je potpuni izostanak granica u odnosu između majke i deteta.
Priča je zaista odličan primer toga kako decu vrlo često, nesvesno, kako bismo se uklopili u društvene norme i očekivanja drugih ljudi, teramo da ignorišu svoja osećanja.
Čuveni psiholog Mihail Labkovski opisao je 29 situacija u kojima gubimo snagu ili je dobijamo:
Kad mali čovek zna dokle su njegove granice, Znaće da poštuje i tuđe. To je dobra osobina za život.
Nikad ne pitate sebe. Dok trčite na posao, pa po decu, pa na igralište, nikad ne postavite pitanje: „Šta meni sada treba?” ili „Šta želim sada?”.
Armija roditelja ne zna šta će sa decom. Detetu je teško postaviti granice, pa oni idu do toga da se bude noću da igraju igrice.
Kada imate dvogodišnjaka koga želite da obuzdate, najvažnije je da ga naučite šta znači NE. Sa učenjem možete početi i ranije, kad dete tek počine da istražuje okolinu, savetuje kanadski psiholog Džordan Piterson
Danas ne ostaje puno vremena za vaspitavanje dece. Roditelji su premoreni i pribegavaju brzim rešenjima koja na duge staze samo komplikuju roditeljstvo.
Da li je ovaj odgovor politički korektan?- nije, ali to su vaša deca koja imaju zadatak da pokušaju da pomeraju granice a vi imate zadatak da te granice odbranite (kao svaki dobar graničar- roditelj)
U porodici može da dođe do konflikta kada se stariji mešaju mlađima u odnose sa decom
