Sezona prehlada i virusnih infekcija je u jeku, i na pomolu je onaj period kad su mnoga deca sedam dana u vrtiću pa dve nedelje kod kuće i tako ukrug.
Dr Komarovski savetuje: ako neko u neposrednoj okolini kija, kašlje, šmrca – držite odstojanje. Pranje ruku i provetravanje prostorija ne treba posebno naglašavati. I vrapci znaju da čestice virusa opstaju satima i danima u zagušljivom, toplom i ustajalom vazduhu, a praktično istog časa crkavaju na čistom, prohladnom, vlažnom i svežem vazduhu. U svojim preporukama za preventivu od virusnih infekcija dr Komarovski navodi optimalne vrednosti vazduha za prostorije u kojima se boravi: temperatura 16–22°C, relativna vlažnost vazduha – 40–70%. „Držite se ovih granica“, kaže on, „ako vam je hladno, obucite se! Ne pretopljavajte! Održavajte vlagu u prostoriji. Provetravajte!“
I nekoliko praktičnih saveta dr Komarovskog: stavite rukavice kad morate da se dohvatate nečega na javnim mestima (posebna pažnja na kvake i držače u GSP-u). Ovlažnjavajte sluzokožu disajnih puteva. Koristite kapi ili aerosoli na bazi slanih rastvora. Što je više ljudi u okolini, to više kapi u nos, ali onih na bazi slanih rastvora i aerosoli. Ispirajte usta običnom vodom. Slani rastvor napravite sami: 1 kašičica soli na 1 litar provrele vode.
Tužno je i što ćete od deteta koje ide u vrtić često čuti: „Danas nismo bili napolju.“ „Zašto?“ „Paaaa, hladno je.“
Kod nas se poslednjih godina sve češće nose maske (odbijam da zamislim decu pod maskama kako čilo trčkaraju u tržnom centru!). Maska, međutim, ne spasava zdravu osobu i nema razloga da je nosi ko je zdrav. „Masku nosi oboleli i na taj način se unekoliko umanjuje njegova zaraznost.“
I veoma važna napomena dr Komarovskog: „Ne postoje medikamenti koji smanjuju verovatnoću obolevanja od virusne infekcije. Verovatnoću obolevanja od virusne infekcije umanjuje zdrava ishrana, aktivan način života, dovoljno sna, osmeh i vedro raspoloženje.“ Znam, sad možemo nizati hiljade razloga „protiv“ i objašnjenja zašto je to teško izvodljivo. Ali bolje je a i manje vremena oduzima da se držimo jednog „za“.
Vesna Smiljanić Rangelov
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nestašica antibiotika za decu u evropskim apotekama
Problemi u lancu snabdevanja antibioticima u Evropi, pre svega amoksicilina, primorali su vlasti širom kontinent da preduzme vanredne mere kako bi obezbedile dovoljne količine lekova za sve pacijente. Najveći problem...
Direktorka “Batuta”: Roditelj ne može da odbije vakcinaciju, kazne i do 150.000 dinara
Navela je da je u 2021. svega 74,8 odsto dece do dve godine vakcinisano tom vakcinom, a drugom dozom 85,8 odsto. Jovanović je za "Politiku" rekla da je od kraja...
Male boginje mogu biti fatalne po dete – kako prepoznati prve simptome
Zbog potvrđenih prvih slučajeva malih boginja, Zavod za javno zdravlje Požarevac prijavio je epidemiju u Smederevu, a Institut Batut pooštrio mere nadzora. Stručnjaci upozoravaju da će broj zaraženih u Srbiji...
Potvrđena četiri slučaja malih boginja u Srbiji
Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut” objavio je danas da je u referentnoj laboratoriji za morbile Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno prisustvo morbila kod četiri...
1 komentar.