Drugo, deca razvedenih roditelja proživljavaju neke ponavljane događaje, koji su možda i doveli do razvoda:
• roditelji se više svađaju,
• očevi više odlaze na službena putovanja,
• roditelj gubi posao.
Dovde je sve uglavnom prema očekivanju. Ali, bili smo iznenađeni trećom, poslednjom kategorijom loših događaja koji se češće dešavaju deci razvedenih brakova. Još uvek ne znamo šta da mislimo o ovim upadljivim činjenicama, ali smatrarno da ih treba znati:
• deca razvedenih roditelja imaju 3,5 puta veće izglede da im brat ili sestra odu u bolnicu;
• izgledi samog deteta da ode u bolnicu takođe su 3,5 puta veći;
• šansa da će detetu umreti neki drug veća je 2 puta;
• šansa da će umreti baba ili deda takođe je veća 2 puta.
Neki od ovih događaja mogu biti uzroci ili posledice razvoda. Ali, povrh toga, porodice koje se razvode kao da donose prokletstvo još neke vrste nesreća, a koje izgleda nemaju nikakve veze sa samim razvodom, ni kao uzrok ni kao posledica. Ne možemo da zamislimo kako bi smrt dobrog prijatelja, dede ili babe mogla biti posledica razvoda ili kako bi njemu doprinosila. Ipak, statistika tako kaže.
Sve zajedno, ovo daje vrlo lošu sliku za decu razvedenih roditelja. Ranije se govorilo da je za dete bolje da mu nesrećni roditelji budu razvedeni nego da živi sa oba roditelja koji se međusobno mrze. Ali, naši nalazi daju sumornu sliku ove dece: produžena, nesmanjena depresija; znatno viša stopa remetilačkih događaja i, vrlo čudnovato, mnogo više naizgled nepovezane zle kobi. Od mene bi bilo neodgovorno da vam ne savetujem da ove uznemirujuće podatke uzmete ozbiljno ukoliko razmišljate o razvodu.
„Porodice koje se razvode kao da donose prokletstvo još neke vrste nesreća, a koje izgleda nemaju nikakve veze sa samim razvodom, ni kao uzrok ni kao posledica.“
Ali, problem možda nije u samom razvodu. Koren problema mogu biti svađe roditelja. Tokom tri godine pratili smo i 75 dece iz prinstonske uporedne studije, čiji se roditelji nisu razveli, ali koja su govorila da im se roditelji puno svađaju. Deca iz porodica sa svađom izgledala su jednako loše kao deca razvedenih porodica: visoko su depresivna, ostaju depresivna dugo pošto navodno roditelji prestanu da se svađaju i trpe mnogo više nepovoljnih životnih dešavanja nego deca iz porodica u kojima nema svađe.
Postoje dva moguća načina na koje svađa roditelja može tako dugoročno da povredi decu. Prvi je da se roditelji, koji su postali nesrećni jedno s drugim, prvo svađaju a onda razdvoje. Svađa i razdvajanje direktno remete dete, izazivajući dugotrajnu depresiju. Druga mogućnost više podseća na tradicionalnu mudrost: roditelji koji se svađaju i razdvajaju nesrećni su jedno s drugim. Svađa i razdvajanje sami imaju vrlo mali efekat na dete, ali je dete svesno nesrećnosti svojih roditelja i to ga uznemirava do te mere da izaziva dugotrajnu depresiju. U našim podacima nema ničega što bi ukazivalo koja je mogućnost tačna. )
