Šta to znači za vas?
Brakovi mnogih ljudi su klimavi, puni nesloge i sukoba. Manje dramatična, ali češća, jeste sledeća situacija: posle nekoliko godina braka, mnogi prestanu da vole svog bračnog druga. To je plodno tle za svađu. Ali u isto vreme, oba roditelja često i pre svega brinu za dobro svoje dece.
Izgleda da je jasna stvar – barem statistički – da će bilo razdvajanje, bilo svađa kao posledice nesrećnog braka verovatno naškoditi vašem detetu na trajan način. Ako se pokaže da je krivac nesrećnost roditelja, a ne otvorena svađa, preporučio bih bračno savetovanje usmereno na mirenje s nedostacima braka.
Ali, ako se pokaže da su čin svađe i opredeljenje za razdvajanje odgovorni za depresiju dece, sledi sasvim drugačiji savet ukoliko vam je primaran interes dece, a ne vaš. Da li ste spremni da odustanete od razdvajanja? I još veći izazov: da li ste spremni da se uzdržite od svađe?
Nisam toliko naivan da bih vam savetovao da se ne svađate nikada. Ponekad, svađa daje efekat: problem se rešava i situacija se popravlja. Ali, mnoge bračne svađe su neproduktivne. Ne mogu da vam dam savet kako produktivno da se svađate jer o ovome nemam naročito iskustvo. Jedini slučaj solidnog istraživanja, koji znam, o tome kako da se svađate tiče se razrešavanja. Deca koja gledaju filmove o svađama odraslih mnogo su manje uznemirena ako se svađa završi jasnim razrešenjem. Ovo ukazuje da, kada se svađate radi razrešenja prepirke, treba da odstupite od svojih stavova, i to nedvosmisleno i pred detetom.
Osim toga, verujem da je važno da u trenutku kada se odlučite za svađu imate na umu da vaša svađa može da povredi dete. Možete smatrati da je svađa vaše sveto pravo. Najzad, zar ne živimo u dobu kada mnogi ljudi smatraju da je izbacivanje nagomilanog besa iz sebe zdravo i legitimno. Uzima se da je sasvim u redu, ako ste ljuti, da se svađate, i svađate, i svađate. Ovakav stav proizlazi iz Frojdovih gledanja na negativne posledice zadržavanja besa u sebi. Ali, šta se dešava ako okrenete i drugi obraz? S jedne strane, neizražen bes zaista, bar na kratko, podiže krvni pritisak i, prema tome, može na dužu strazu da stvara psihosomatske probleme. S druge strane, izlivi besa često dovode do prekida pažljivo izbalansiranih odnosa. Bes raste i, ako je nerazrešen, počinje da živi svoj život. Bračni par završava u ravnoteži optuživanja.
Ali, posledice nesvađanja utiču na vas i vašeg bračnog druga. Što se tiče vaše dece, malo toga može da se kaže u prilog svađanju roditelja. Opredeljujem se stoga protiv preovlađujuće etike i preporučujem da, ukoliko pre svega vodite računa o deci, zastanete i dva ili tri puta promislite pre nego što se posvađate. Biti besan i svađati se nisu ljudska prava. Razmotrite gutanje besa, žrtvovanje ponosa, zadovoljavanje sa manjim nego što zaslužujute od bračnog druga. Ustuknite pre nego što isprovocirate bračnog druga ili pre nego što odgovorite na provokaciju. Svađa je stvar čovekovog izbora, pri čemu je, više nego vaša, ugrožena dobrobit vašeg deteta.
„Ustuknite pre nego što isprovocirate bračnog druga ili pre nego što odgovorite na provokaciju. Svađa je stvar čovekovog izbora, pri čemu je, više nego vaša, ugrožena dobrobit vašeg deteta.“
Naše istraživanje pokazuje da je najčešći sledeći lanac događaja: svađa ili razdvajanje roditelja dovodi do značajnog porasta depresivnosti deteta. Sama depresija zatim dovodi do narastanja problema u školi i do pesimističnijeg stila objašnjavanja. Problemi u školi i novonastali pesimizam, u kombinaciji, održavaju depresiju i tako ukrug. Tako depresija sada za vaše dete postaje način življenja. Eskalacija roditeljskih svađa ili odluka da se razdvoje tačno obležava momenat u kome je vašem detetu potrebna dodatna pomoć da se spreče depresija i pomak ka pesimizmu i da se preduprede problemi u školi. Detetu upravo tada treba pomoć njegovih učitelja i vas. Odstupite od isterivanja svoga u zamenu za veliku bliskost s vašim detetom. Jedan lep, neporemećeni odnos ljubavi može da nadomesti efekte svađe. To je takođe i vreme da mislite o stručnoj pomoći. Vašeg bračnog druga i vas terapija može da nauči da se svađate manje i produktivnije. U toj fazi vašeg braka terapija bi mogla da predupredi doživotnu depresiju vašeg deteta.
Odlomak iz knjige „Naučeni optimizam“ Martina Selidžmena
Dugogodišnji profesor na Pensilvanija univerzitetu, od 1996. predsedavajući Američkog udruženja psihologa, uporni istraživač načina postizanja optimističkog stila objašnjavanja životnih događaja, psiholog bogatog kliničkog iskustva i pregalac u laboratorijskim istraživanjima, Selidžmen je kritikovao dotadašnju usmerenost psihologije na bolest. Selidžmen ne poriče značaj rada na smanjenju čovekove patnje, ali ističe da smanjenje patnje nije dovoljan uslov za postizanje punog, srećnog i smisaonog življenja. Zato, smatrao je Selidžmen, psihologija treba da se okrene proučavanju i druge, dotada neistraživane oblasti čovekovog življenja, a to je proučavanje načina postizanja sreće i to, po Selidžmenu, kroz zadovoljstvo, kroz samoostvarivanje i kroz nalaženje smisla.
