Erma Bombeck bila je američka spisateljica i kolumnistkinja poznata po svom duhovitom i toplom stilu pisanja. Njeni tekstovi, puni ironije, humora i životne mudrosti, decenijama su osvajali čitaoce širom sveta.
Pisala je o svakodnevici običnih ljudi, porodici, deci i malim stvarima koje čine život.
- Advertisement -
Kada je saznala da boluje od raka i da joj je život ograničen, ostavila nam je poruku – setu misli koje govore o tome šta je zaista važno. U ovim rečima nema mesta za žaljenje, već za zahvalnost, ljubav i jednostavne radosti koje često propuštamo:
„Kad bih mogla ponovo da proživim život
Legla bih u krevet kad sam bila bolesna, umesto da se pretvaram da će se svet prestati okretati ako ne budem prisutna.
Manje bih govorila, a više slušala.
Pozvala bih prijatelje na večeru čak i ako je tepih uflekan ili je kauč izbledeo.
Jela bih kokice u dnevnoj sobi i manje se nervirala oko nereda ako bi neko želeo da zapali vatru u kaminu.
Odvojila bih vreme da slušam svog dedu dok luta kroz uspomene svoje mladosti.
Preuzela bih više obaveza koje je moj muž nosio na svojim leđima.
Nikad ne bih insistirala da prozori na kolima budu zatvoreni usred leta samo zato što mi je kosa sveže isfenirana.
Sela bih na travu, čak i ako to znači zelene mrlje na odeći.
Manje bih plakala i smejala se ispred televizora, a više gledala i zaista posmatrala život.
Nikad ne bih kupila nešto samo zato što je praktično, neprimetno ili jer ima doživotnu garanciju.
Umesto što sam jedva čekala da prođe devet meseci trudnoće, cenila bih svaki trenutak, znajući da čarolija koja raste u meni predstavlja jedinstvenu priliku da pomognem Bogu u stvaranju čuda života.
Kad bi me deca iznenada poljubila, nikada ne bih rekla: ‘Kasnije. Operi ruke pre ručka.’
Bilo bi mnogo više ‘Volim te’ umesto ‘Žao mi je’.
Najviše od svega, kad bih imala još jednu šansu za život, cenila bih svaku minutu, gledala bih je, zaista gledala i nikada se ne bih osvrtala.
Prestanimo da se zamaramo sitnicama.
Prestanimo da razmišljamo o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi.
Prestanimo da razmišljamo o tome ko nas ne voli, ko ima više ili ko šta radi.
Umesto toga, hajde da cenimo odnose koje imamo s onima koji nas zaista vole.
Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta svakog dana činimo da poboljšamo sebe umno, fizički i emotivno.“
Razmišljajmo o tome čime nas je Bog blagoslovio. I šta svakog dana činimo da poboljšamo sebe umno, fizički i emotivno.“
