I ko nije gledao „Društvenu dilemu” zna nešto o zamkama socijalnih medija. A ko je gledao ovaj dokumentarac u kojem neki od glavnih arhitekata društvenih mreža govore o tome kakvu vrstu zavisnosti stvaraju, burno negoduje na vest da „Fejsbuk” planira da stvori „Instagram” za decu mlađu od 13 godina. Mark Zakerberg je i ovaj put digao veliku prašinu u javnosti, toliku da su se angažovali američki tužioci s namerom da ga spreče da planove sprovede u delo. Oni su šefu i tvorcu „Fejsbuka” uputili pismo u kojem podvlače da „korišćenje društvenih medija može biti štetno po zdravlje i dobrobit dece koja nisu naučena da se snalaze u izazovima naloga na društvenim mrežama”. Poenta njihovog obraćanja jeste – niti je deci mesto na društvenim mrežama kakva je „Instagram”, niti će ih „Fejsbuk” tamo zaštititi.
Uz četrdesetak tužilaca, pismo su potpisali i advokati, koji valjda na ovaj način daju na znanje da su spremni i da se, koristeći sutra sva pravna sredstva, suprotstave Zakerbergu ako ih ne posluša. Američki tužioci, a ima ih iz Njujorka, Teksasa, Kalifornije, Nebraske, Ohaja i Jute, primećuju da „Fejsbuk” ne služi da podmiri potrebe ljudi već potrebe stvara – jer se ova platforma prvenstveno obraća deci koja inače nemaju ili ne bi uopšte imali naloge na „Instagramu” da nekome iz ove kompanije nije sinula zamisao da ih uvuče u ovaj svet.
O kreiranju potreba korisnika od strane socijalnih medija i stvaranju zavisnosti, upravo u „Društvenoj dilemi” govore oni koji su pobegli iz ove industrije nakon što su se svojevoljno uključili u stvaranje „Gugla”, „Instagrama” i „Fejsbuka”. Oni društvene mreže porede sa bilo kojom drugom zavisnošću. U dokumentarcu govore bivši dizajner u „Guglu”, Tristan Heris, koji je sa Azom Raskinom osnovao Centar za humanu tehnologiju, tvorac čuvene opcije „lajk” na „Fejsbuku”, Džastin Rozenstajn, bivši direktor „Pinteresta”, Tim Kendal, i pionir virtuelne realnosti, Džeron Lenier. Oni objašnjavaju na koji način ove kompanije eksploatišu sopstvene korisnike radi finansijske dobiti. Pojašnjavaju kako su dizajnirane mreže da uvlače ljude toliko da stvaraju zavisnost uticajem na mentalno zdravlje. Tema je i upotreba takvih prilika u političke svrhe i jasno – širenju teorija zavere. Oni priznaju da su ugasili naloge na društvenim mrežama nakon što su pobegli iz ove mašinerije ili su maksimalno ograničili njihovu upotrebu. Svojoj deci ne dozvoljavaju da koriste telefone u ove svrhe. Nakon što je Džef Orlovski dao zeleno svetlo „Netfliksu” da emituje njegov dokumentarac, dobar deo onih koji su ga gledali trajno su ugasili naloge na društvenim mrežama.
Moguće da su neki od njih tužioci i advokati ali i članovi kampanje „Za detinjstvo bez reklama” koji misle da pitanje uplitanja dece u „Instagram” svet ne treba da stvara dilemu već jasan stav da mališanima tamo nije mesto. Oni, kao i bivši programeri svetskih informatičkih kompanija u dokumentarcu, veruju da je internet ionako već otišao predaleko. Tvrdnje potkrepljuju činjenicama da „Fejsbuk” u prošlosti nije uspeo da zaštiti interese dece na svojim platformama. U pismu su naveli da su izveštaji medija iz 2019. godine ukazali da je aplikacija „Mesendžer kids”, za uzrast od šest do 12 godina, imala bitnu grešku u dizajnu koja je omogućila mališanima da zaobiđu ograničenja na mrežnim interakcijama i pridruže se grupnim ćaskanjima sa nepoznatima, a da to prethodno nisu odobrili njihovi roditelji.
S tim u vezi je Udruženje za zaštitu dece od nasilja sprovelo studiju koja otkriva da su pedofili sve učestaliji na društvenim mrežama i da ponajviše koriste „Instagram” da namame decu. Navode da je policija u Engleskoj i Velsu u periodu od pola godine zabeležila i do 2.000 „incidenata” seksualne konotacije koja uključuju decu, a za šta koriste „Instagram” u 32 odsto slučajeva, potom „Fejsbuk” 23 odsto i „Snepčet” u 14 procenata. Ovo udruženje je nakon obavljene studije tražilo da se novim zakonom društvene mreže nateraju da zaštite decu.
A u upravi kompanije „Instagram” navode da su uzbuđeni jer planiraju da razviju dečju verziju aplikacije. Ovaj projekat smatraju važnim za omladinu pa su ga stavili na listu prioriteta. Kažu da će se fokusirati na dve važne stvari a to su privatnost, kako bi obezbedili najsigurnije moguće iskustvo tinejdžerima i kreiranje verzije koja će obezbediti bezbedno korišćenje mlađima od 13 godina, kojima je trenutno zabranjen pristup. Zanimljivo je da ovo interno saopštenje stiže svega dva dana nakon što je „Instagram” priznao da mora da učini više da zaštiti najmlađe korisnike. Dečja verzija sadržaće obaveznu proveru starosne dobi korisnika i roditeljski nadzor.
Ali njihovi oponenti tvrde da će ova verzija, ako zaživi, potkopati zdrav razvoj dece. S tim u vezi su neki od sagovornika dokumentarca „Društvena dilema” primetili da su jedine dve „organizacije” koje koriste termin „korisnici” za svoje kupce i članove – narko-mafija i industrija softvera.
Ljiljana Vujić
Izvor: Politika
Generacija tužnih smajlija
U eri pametnih telefona stasava prestravljena generacija internet balavaca, istovremeno fizički najsigurnija i psihički najranjivija, i potpuno nespremna za odraslost.
