Frozen (i ja) ili: Kako jedna toalet rolna može zalediti svet!

Lovci u mutnom.

Elem, gledale smo crtać, više stotina puta.
Pevale, igrale, maskirale se. Zabavno, inspirativno, nema šta.
Pozitivno.

Onda, ostavim dete u 16:00 časova na dečiju rođendansku zabavu u popularnoj igraonici, dođem u 18: 00 i kući idem sa- Elzom.
Vidim, nisam jedina.
Sve mame vode Elze sa iscrtanim plavim i belim pahuljama na obrazima.
Sa izuzetkom nekog Spajdermena.

Kući soba, zidovi. Oblepljeni ledenim sestrama i Olafom.
Pa onda sveske, kape, majice, patikice, narukvice, puzle…
Gledaš, jedeš, živiš Elzu i Anu.
Da se zalediš!

Hajd’ kontam, euforija crtanim likovima uvek je bila prisutna tokom odrastanja.

Ali, marketinški vrhunac moje dečije euforije behu samoljepljive sličice sa likom Sare Kej, a danas je to-Frozen rukavica!
Oduševljenje!
Ćerka videla, šta videla, isprobala! Ledila sve oko sebe! Kod drugarice.

Dosetim se da rukavicu preuzmem u svoje ruke i da prevarimo marketinšku “patku” ovog giga brenda tako što ćemo je same napraviti. (U pitanju je sprej-bočica sa veštačkim snegom koja je pričvršćena za dječiju ruku i ukrašena odgovarajućim motivima, a cena-pa recimo da umesto nje možete kupiti 140 sladoleda koji koštaju 0,50 KM!)

I tek tada, crtajući pahulje na plavoj rolni od toaleta i ukrašavajući obični komad bele hartije ledenicama, dakle na putu stvaranja, kreiranja, maštanja, otkrijem i shvatim koliko NIMALO novca je potrebno da bi se zadovoljila nametnuta dečija glad za aktuelnim.

Sve što je potrebno jeste: sekunda moje duše otrgnuta od rutine umorne svakodnevnice.

Za osmeh i sjaj u dečijim očima nakon prvog ispaljivanja snega (tečnosti za sudove promućkane sa vodom).
Za kratkotrajnu sreću.

Neprocenjljivo, zar ne?

Izvor: Dobojski Info