Đaci u Srbiji uskoro bi mogli da idu na hibridnu nastavu, predviđeno je izmenama zakona u oblasti obrazovanja i vaspitanja koji su trenutno na javnoj raspravi. Takva nastava bila bi kombinacija neposrednog rada u školi i onlajn učenja, odnosno „rada na platformi za hibridnu nastavu“, predviđeno je izmenama zakona.
Za vreme kovida, učenici osnovnih i srednjih škola bili su primorani da prate nastavu preko interneta i raznih onlajn platformi za učenje. U priručniku za pedagošku primenu sistema za upravljanje učenjem „Mudl“, koji se koristio i u Srbiji, navodi se da je u to vreme interesovanje za hibridnu nastavu značajno povećano, a „stručna javnost prepoznala je potrebu za širim i dubljim razumevanjem ovog načina organizacije nastave“. Međutim, onlajn učionice sada neće funkcionisati po istom principu kao u vreme kovida.
Kako za NIN kaže Katarina Aleksić, rukovodilac Centra za obrazovnu tehnologiju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, hibridna nastava ne uključuje video-konferencijske sastanke u onlajn prostoru. Ona omogućava učenicima da jedan deo sadržaja uče u onlajn učionicama, u vreme i tempom koji njima odgovara. Na taj način oni se bolje pripremaju za časove uživo, dok se za samo vreme časa akcenat stavlja na praktičan rad, diskusiju i primenu naučenog.
„Tokom trajanja hibridne nastave nije obavezno da nastavnici i učenici tokom čitavog trajanja obrazovno-vaspitnog rada budu u neposrednom kontaktu već se njihov udeo planira u odnosu na dati kontekst“, kaže ona.
U obrazloženju izmena navodi se da škola može da donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta i aktivnosti, u skladu sa nivom digitalnih kompetencija nastavnika i tehničkom opremljenošću škole, a odluka može da važi za celu školsku godinu ili za određeni period.
Vreme, mesto, način i nosioci ostvarivanja hibridne nastave utvrđuju se godišnjim planom rada škole na osnovu preporuka Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, a bliže uslove o tehničkim uslovima za realizaciju hibridne nastave propisuje ministar, navodi se u nacrtu.
Hibridna nastava u Srbiji
Rukovodilac Centra za obrazovnu tehnologiju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Katarina Aleksić, rekla je za NIN da je hibridna nastava prisutna u Srbiji skoro 10 godina. Ona objašnjava da se dopunom Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) hibridna nastava zapravo promoviše pre nego uvodi.
„Hibridna nastava ni u jednom segmentu ne remeti organizaciju rada škole, naprotiv. Ona dopunjava te časove omogućavajući nastavnicima da u učionicama, sa svojim učenicima rade drugačije stvari. Dakle, svi časovi se održavaju u školi, po predviđenom rasporedu, ali je ono što se na tim časovima dešava sasvim drugačije. Umesto da pretežno prezentuju gradivo često obimnog programa nastave i učenja, nastavnici se okreću podsticanju učenika da diskutuju i samostalno dolaze do zaključaka. Vreme u učionici više se koristi za aktivnosti koje razvijaju kritičko mišljenje i stvaralačko rešavanje problema“, rekla je Aleksić.
Škola može da donese odluku o realizaciji hibridne nastave u okviru svih ili grupe predmeta i aktivnosti
Hibridni pristup omogućava da učenici onlajn rade na zajedničkim projektima, učestvuju u diskusijama, a zatim na času razmenjuju ideje i dobijaju povratne informacije u pravom trenutku. Tako se uspostavlja i podstiče kolektivno učenje i učvršćivanje znanja.
Onlajn učionica
Uspostavljanjem onlajn učionice nastavnik ima mogućnost da u onlajn prostor prenese upoznavanje sa osnovama novih nastavnih sadržaja. Učenici mogu samostalno da rade najjednostavnije zadatke, a da dragocena vreme u školi posvete dubljem izučavanju gradiva kroz grupni rad, vršnjačko učenje i projektnu nastavu.
„Hibridna nastava donosi učenicima preko potrebnu promenu obrazovnog iskustva u školskim učionicama. Ni za trenutak ne smemo da zaboravimo da u školu dolazimo da bismo učili jedni od drugih i jedni sa drugima. Ne dolazimo da bismo sedeli sa slušalicama i gledali u ekrane. U školi je opravdano koristiti tehnologiju u situacijama kada je ona direktno doprinosi razumevanju onoga što se uči. U školskim učionicama želimo vršnjačko učenje, rad na projektnim zadacima, nastavnika koji usmerava tu mladu zajednicu koja uči“, kaže Aleksić.
Ona zaključuje da hibridna nastava donosi učenicima mogućnost da praktikuju ono što uče i da svoje znanje stave u kontekst realnih probema kako bi ga zaista primenjivali.
Na pitanje da li će ovaj vid nastave da predstavlja dodatnu obavezu za učenike i nastravnike, ona odgovara da hibridna nastava ne menja ništa. Učenici uče u školi isto kao i kod kuće, tako da ovaj vid nastave neće biti dodatno opterećenje za njih.
„Tokom hibridne nastave, dobit za učenike jeste prilika da se kod kuće bave jednostavnijim zadacima, a u školi, uz pomoć nastavnika i vršnjaka, zanimljivim zadacima srednjeg, pa i naprednog nivoa. Roditelji mogu da imaju uvid u ono što se uči, u aktivnosti svog deteta, dok nastavnik, koristeći analitiku učenja, ima potpuni uvid u potrebe svakog od svojih đaka“, rekla je Aleksić.
Praktikovanje hibridne nastave nije obaveza, ali jeste mogućnost koju nastavnici treba da prilagode.
Benefiti hibridne nastave
Učenici su međusobno različiti i ne uče svi istom brzinom i intenzitetom, kaže Aleksić. Onlajn učionice omogućavaju im da stiču znanje bez pritiska vršnjačke grupe. Predznanje stečeno onlajn povećava njihovo samopouzdanje i spremnost za izazove u školi.
“Ne uče svi učenici na isti način, istom brzinom, neki od njih su samopouzdani, neki su tihi i stidljivi, neki čitaju sporije, nekima treba više vremena da razmisle o gradivu, neki su brzopleti, neki više vole da pišu nego da javno govore. Kada postoji mogućnost da učenici izgrade osnovna znanja iz neke oblasti u onlajn učionici, u svom ritmu, bez pritiska vršnjačke grupe, na način i u vreme koje im najviše odgovara – tu mogućnost ne treba da propustimo! Učenici koji dolaze u školu sa predznanjem o onome što se uči su sigurniji u sebe i spremniji da se uhvate u koštac sa izazovnijim zadacima”, rekla je ona.
Upitana za mane ovog modela, Aleksić je rekla da ih nema, kako kaže „ovo je nastava koju podržavaju nastavnici isto koliko i učenici“.
U odnosu na tradicionalni model, hibridna nastava produžava obrazovni kontakt nastavnika i učenika i van školskih zidova. Učenik ima priliku da uči iz lekcije koja sadži povratnu informaciju koju je nastavnik osmislio i da pravovremeno sazna da li dobro razume gradivo.
“Fleksibilnost modela je toliko velika da doslovno ništa nije nemoguće. Tehnologija može biti zaista korisna, a da li će ostati u zoni zabave i gubljenja vremena ili će doprinosti dosezanju propisanih ishoda učenja, na nam je da odlučimo”, rekla je Aleksić.
Izvor: Nin.rs
