Hiljade i hiljade dece u Holandiji svakodnevno, bilo leto ili zima, biciklom putuje od kuće do škole i natrag. Velika većina dece već od malih pedala razvija ovu zdravu i prihvatljivu naviku.
Oni koji do škole bicikliraju i do 15 kilometara nisu nikakav izuzetak. Pritom treba naglasiti da se uopšte ne radi o deci iz siromašnih porodica. Naprotiv, u Holandiji bicikliraju i vrlo bogati, i manje bogati, i siromašni, u što sam se lično uverio kada sam bio tamo.
Naravno, osnovni preduslov da bi se ovo ostvarilo je kvalitetna i povezana biciklistička infrastruktura. “Ako je sagradiš, oni će doći”, glasi izjava iz filma „Polje snova“.
Prednosti ovakvog prevoznog sistema su brojne. Ko ne bi voleo da svoje dete može bezbrižno poslati biciklom u školu, znajući da su staze sigurne, da su prikladnom udaljenošću odvojene od ulica, a tamo gde nisu – da je propisana brzina kretanja motornih vozila vrlo niska i da postoji policija koja rigorozno kažnjava prekršioce? Uz to, da postoji takav mentalitet gde ljudima ne pada na pamet da krše zakone, ne samo zbog straha od kazne, nego zbog svesti da se među biciklistima verovatno nalazi i neko njima blizak.
Zamislite samo koliko bi deca bila nezavisnija da ih roditelji u našim gradovima ne moraju automobilom u gradskim gužvama razvoziti ovamo-onamo, pritom zagađujući okolinu i trošeći gorivo… Koliko bi manje buke bilo? Koliko bi se vremena uštedelo? Koliko bi deca bila zdravija i srećnija (dokazano je da fizička aktivnost povoljno utiče na psihičko stanje)?
Kako bi se svi ovi efekti samo pozitivno odrazili i na druge aspekte života?! Zamislite samo, na primer, koliko bi ljudi bili manje živčani u saobraćaju.
Živimo u nadi da će naši političari prepoznati dobra i sigurna rešenja za održivi sistem saobraćaja – sistem prevoza biciklom, kao što su to učinili oni u Holandiji pre kojih četrdeset godina. Dotad, uživajte u prizorima (4 minuta) iz zemlje gde biciklističkim stazama teku med i mleko:
Ivan Podraza, BikeMyDay / fotografija: www.aviewfromthecyclepath.com
Izvor: Bike My Day
