Porodica Sandić 28. juna, po drugi put, kreće na neverovatnu avanturu u kojoj će 60 dana voziti bicikle kroz osam zemalja i preći više od 2.500 kilometara. Dragan, Biljana i njihove tri ćerke Iskra, Teodora i Sofija voziće na relaciji: Kovačica – Budimpešta – Bratislava – Beč – Prag – Drezden – Berlin – Rostok – Kopenhagen – Geteborg.
Na putu će neprekidno biti u dodiru s prirodom jer će kampovati, spavati u šatoru, kuvati na otvorenom itd. Porodica Sandić je otkrila sve o ovoj neobičnoj avanturi, kao i o tome šta su naučili iz prethodne.
Sada, nakon dve godine, mogu objektivno da sagledaju sve prednosti, ali i potencijalne probleme.
„Sa distance od dve godine, posle našeg prethodnog putovanja biciklima od Srbije do Švajcarske verujem da se mogu mnogo objektivnije sagledati svi benefiti koje smo mi imali kao porodica od te aktivnosti. Ipak smo 34 dana proveli u prirodi, tokom kojih smo bili 24 ⁄ 7 zajedno. Zamislite taj osećaj kada su nas u Hrvatskoj sačekali na ulici da se upoznamo, da nam daju slatkiše i poklone koje su oni lično spremali ili kada nas na samoj slovenačko-italijanskoj granici prepoznaju i časte devojke“, ističe Dragan Sandić.
Pomeranje granica – izlazak iz zone komfora
Tokom prvog putovanja mnogo toga su naučili o sebi, prirodi, ali i o ljudima.
„Svako od nas ima neke svoje nove uvide koji su nam pomogli da napravimo neke svoje lične, unutrašnje promene. Popularno rečeno, da budemo bolja verzija sebe“, otkriva Dragan.
On ističe i da mu je trebalo vremena da prihvati da je njihova avantura postala više od porodičnog putovanja, kao i da su ljudi željni pozitivnih i normalnih svakodnevnih priča.
„Poučeni tim iskustvom sada imamo mnogo hrabriji koncept za naredno putovanje, koji se ne odnosi samo na bicikliranje od 2.500 km i 60 dana nego i na to da ćemo tokom putovanja da imamo radionice i tribine sa lokalnim stanovništvom, sa ciljem osnaživanja na aktivan porodičan boravak u prirodi i razmeni iskustava„, zaključuje.
Kako izgleda priprema za put od 2.500 kilometara
Porodica Sandić nema posebne fizičke pripreme, već se sve uglavnom svodi na razgovore o putovanju.
„Zajedno pričamo i vrlo često na temu šta bi uradili i kako bi reagovali kada bi se dogodilo to i to, ali suština je da se ni za život ne možete pripremiti dovoljno“, priča porodica.
Što se tiče ishrane, najčešće eksperimentišu, ali se trude da imaju što više svežih namirnica. Od dodataka ishrani koriste magnezijum i probiotike, kao i set esencijalnih ulja i glinu.
„Trudimo se da bar na svaka dva dana imamo kupovinu svežih namirnica i tu dosta eksperimentšemo, jer želimo da isprobamo lokalne ukuse. Devojke imaju slobodu odabira. Naravno, nekada se i pogreši, ali tu je tata, da to sredi, jer je grehota bacati hranu“, kaže Dragan.
„Sa prošlog putovanja imamo anegdotu koja je nastala nakon 20 dana bicikliranja. Stali smo oko 17 časova da izaberemo mesto na kome ćemo podići šator. I dok smo birali, u razgovoru sam rekao devojkama da je jedno jezero udaljeno na 20 km od nas, na šta su one, gotovo uglas, rekle: ‘Pa, šta čekamo onda, idemo tamo!’, kao da je u pitanju još dva, a ne 20 km“, priča Dragan.
Šta nose na put?
Iako se trude da što više vremena provedu u prirodi, ipak će im biti neophodno nešto od tehnologije.
„Da, nosimo telefone, akcionu kameru, foto-aparat, tablet, laptop… sve ono što koristimo i dok smo kući, samo u manjem obimu. Svaka od devojaka ima svoj telefon i svoju rezervnu bateriju, tako da mogu da fotografišu, snimaju, da od toga montiraju foto i video prikaze. Već imaju ideje šta žele da slikaju u svih osam zemalja kroz koje prolazimo kako bi na kraju napravile neki tematski pregled“, kaže Dragan.
Pročitajte i: Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put
Tokom putovanja će redovno objavljivati dnevnik, ali i fotografije i video-snimke na društvenim mrežama i kanalu na Jutjubu. Telefon koriste za orijentaciju, za mapiranje putanje, kao i za kretanje po njoj. Naravno, tu je i aplikacija za vožnju bicikla i hodanje, tako da stvaraju svoju bazu njima bitnih informacija s putovanja.
Dnevno će prelaziti do 60 kilometara
Već su okvirno isplanirali rute, ali će i improvizovati usput.
„Dnevno prelazimo od 20 do 60 kilometara, a tu opet svakodnevno moramo da budemo fleksibilni i da osluškujemo jedni druge. Obično vozimo oko 2 do 3 sata pre podne pa odmaramo tokom najtoplijeg dela dana i onda opet 2 do 3 sata. Na svakih sat vremena pravimo pauzu od desetak minuta“, objašnjavaju.
Oko 18 sati pronalaze mesto za kampovanje, gde podižu šator, večeraju i tuširaju se iz solarnog tuša.
Kako se pravi plan puta dugačkog 2.500 kilometara
Ovoga puta su napravili okvirne dnevne etape putovanja kako bi imali dovoljno vremena da obiđu sve što žele, pa će tako kampovati u utvrđenjima, pored reka, u nacionalnim parkovima i posebnim parkovima prirode, naravno tamo gde je to dozvoljeno.
„Biće tu i spavanja kod porodica, jer ih na taj način upoznajemo, kao i njihovu kulturu, tradiciju, običaje. Neka smo već dogovorili, a siguran sam da će biti i potpuno spontanih dogovora, što opet ima dodatnu poruku za sve nas. Sve je fleksibilno, jer ne želimo da nam cilj bude dolazak na ciljno mesto nego nam je cilj da uživamo u samom procesu putovanja“, ističe porodica.
Prošli put su se vratili autobusom, a ovog puta planiraju da kombinuju voz i autobus, jer bi to otvorilo mogućnost novih razgledanja i upoznavanja. Porodica Sandić poziva sve zainteresovane porodice, parove ili pojedince da im se pridruže.
„Nama su ljudu najbitniji i taj ljudski kontakt, pa čak i u današnjem vremenu otuđenosti. Zato vas pozivamo da zajedno širimo divnu enegiju i uživamo u malim stvarimo koje već imamo“, poručuju Sandići.
Izvor: Mondo.rs
