Postoji mnogo tema o kojima treba pričati pre braka. Jedna od najvažnijih je i to koliko dece želite da imate. Neki supružnici dolaze iz velikih porodica i unapred znaju da žele više dece; drugi se unervoze kad samo pomisle na to da mogu imati veliku porodicu. Neki možda uopšte i ne žele da imaju decu. Složićete se da je veoma važno pričati o ovoj temi pre braka.
Moj muž i ja smo tako i mislili, pa smo razgovarali i zaključili da ćemo imati dvoje dece, da bismo na kraju dobili – četvoro.
Ne, nismo tako planirali. Međutim, sada to ne bismo menjali ni za šta na svetu.
Ni muž ni ja nismo odrasli u velikim porodicama, ali ja sam želela da budem majka otkako mi je bilo šest godina. Dok sam se igrala lutkama, brojala sam na prste koliko godina još treba da prođe dok ne porastem dovoljno da dobijem decu. Oduvek sam znala da u budućnosti želim kuću punu dece. Nisam se uopšte premišljala. I isto tako, nisam ni sanjala da ću se zaljubiti u nekoga ko bi mogao drugačije da misli.
Kad sam odrasla, shvatila sam da želim da odgodim stvaranje porodice za neku budućnost. Previše sam bila zauzeta drugim stvarima u životu. Međutim, kada me je zaprosio momak, sinulo mi je da nikada nismo ozbiljno razgovarali o deci. Ispostavilo se da on nije želeo nijedno, ali je smatrao da bi velikodušno mogao da pristane na jedno, ako baš mora.
Budući da sam odrasla s tri sestre, bilo mi je nezamislivo da imam samo jedno dete, ali mi je bilo i teško od same pomisli da ne budem s njim. Morali smo ili da se dogovorimo, ili da otkažemo sve planove. Oboje smo pristali na velike kompromise i dogovorili se da imamo dvoje dece.
Ubedila sam sebe da ću biti srećna s dva para malih stopala koja trupkaju po kući, a on je sebe ubedio da mu dva para malih stopala neće previše izmeniti životne planove. Ispostavilo se da smo oboje pogrešili.
Negde usput oboje smo izgubili iz vida taj „plan”. Život se desio sam po sebi i, dok smo se okrenuli, dobili smo četiri mala stvorenja. Ni on ni ja nismo mogli da predvidimo kako će se sve završiti, niti bismo sada išta menjali. Štaviše, naša ćerka i tri sina napravili su od mog muža čoveka kakav nikad nije mislio da će biti.
Priznajem, preskočila sam središnji deo priče i, naravno, taj središnji deo sadrži i neke teške trenutke, ali krajnji rezultat je isti. Nije ovde reč o tome da se moj muž predomislio i rešio da ima više dece. Treće dete došlo je pred kraj perioda dojenja drugog deteta, dok još nisam ni znala da mi se ovulacija vratila nakon porođaja. Nakon toga smo planski izbegavali trudnoću, ali je četvrta beba začeta uprkos svim predostrožnostima, i tako pronašla svoj put do naše porodice. Zapravo, jedan od tih teških trenutaka koje sam pomenula bio je i taj kada sam razmišljala kako da kažem mužu da će se njegov dom, u kom je planirao da ima dvoje dece, sada udvostručiti.
S obzirom na to da sam isprva morala da ga nagovorim da imamo dvoje dece, iznenadila sam se koliko je lepo prihvatio vest o četvrtom detetu! Evo šta se zapravo desilo.
