Jedinci su u većem riziku od razvoja gojaznosti do svoje sedme godine, upozorila je nedavna studija.
Foto: Pixabay
Istraživači su otkrili da je gojaznost sedam puta češća kod dece koja nemaju braću i sestre. To je zato što su porodice sa više dece “prisiljene“ da planiraju obroke unapred, smatraju naučnici. Svako peto britansko dete ima višak kilograma kada krene u osnovnu školu, a taj broj se poveća za trećinu kada krene u srednju školu. Kraljevski koledž za pedijatriju i zdravlje dece procenjuje da će polovina dece imati prekomernu težinu ili biti gojazna do 2020. godine.
Gojaznost može pokrenuti niz potencijalno fatalnih zdravstvenih stanja kasnije u životu, uključujući srčane bolesti i moždane udare, visok krvni pritisak, dijabetes tipa 2 i karcinom. U novoj studiji, istraživači sa Univerziteta u Oklahomi sagledali su prehrambene navike 68 mališana tokom jedne nedelje.
Dvadeset i sedmoro dece bilo je podeljeno u jednu grupu, a preostalo 41 sa braćom i sestrama u drugu. Među jedincima, 37 odsto bilo je gojazno u poređenju sa pet odsto u grupi sa braćom i sestrama. Takođe je postojala velika razlika u BMI između dve grupe. Jedinci su imala indeks BMI od oko 72, u poređenju sa 53 u drugoj grupi.
Naučnici koje je predvodila Čelzi Krakt, profesorka pedijatrijske gojaznosti i zdravstvenog ponašanja, takođe su analizirali prehrambene navike mališana i njihovih porodica. Podaci su prijavljeni u dnevnim evidencijama hrane koje su majke pravile tokom nedelje.
Nastavnici su popunjavali dnevnike obroka za decu dok su jela u školi u kojima su bili navedeni vrsta hrane i količina porcije. Majke su takođe ispunile upitnik koji je proučavao tipičnu porodičnu ishranu, prehrambeni unos i nivo fizičke aktivnosti.
Ovo uključuje izbor obroka i pića, kao i to da li su jeli za stolom ili ispred televizora. Zdravija praksa je dobila najviše bodova. Jedinci su prijavili niže rezultate porodičnog načina ishrane, izbora pića, unosa hranljivih sastojaka i fizičke aktivnosti. Što se tiče majčine težine, veći broj samohranih majki bila je sa viškom kilograma ili gojazna u odnosu na majke sa više dece.
Više samohranih majki je takođe bilo zaposleno sa punim radnim vremenom, što je povezano sa gojaznošću deteta pre pete godine života. Istraživači kažu da nalazi ukazuju na to da se nezdrave navike roditelja prenose na decu.
Nutricionisti moraju da razmotre uticaj porodice i braće i sestara kako bi obezbedili odgovarajuće i prilagođeno obrazovanje o ishrani za porodicu sa malim detetom. “Zdravije ponašanje i obrasci ishrane mogu nastati usled promena na nivou domaćinstva, a ne izlaganja vršnjacima. Moraju se podsticati napori da se pomogne svoj deci i porodicama da uspostave zdrave prehrambene navike i prakse”, dodala je doktorka.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nova studija ističe korist odloženog davanja antibiotika deci
Jedna od najtežih stvari u medicini je ne činiti ništa. Ovo je naročito tačno za pedijatriju, u kojoj mali pacijenti u proseku 6 do 8 puta godišnje obole od virusnih...
Predsednik Udruženja pedijatara Srbije: U nekom trenutku će biti potrebno da vakcinišemo i decu
“Britanski soj koronavirusa odgovoran je za trenutno duplo veći broj obolele dece nego pre mesec dana, ali teška klinička slika javlja se sa istom učestalošću kao i kod ostalih sojeva,...
Dr Marija Zdravković: “Mladi nakon preležane korone ne mogu da rade kontrolne zadatke”
Ima pacijenata koji nekoliko nedelja nakon što preleže dobiju simptome poput povišene temperature, dijareje, povraćanja, malaksalosti, bola u glavi, osipa na koži, bolova u kičmi, moždane magle. Sve ove simptome...
Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči
Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se...
Nema komentara.