Konzumiranje marihuane i njeni efekti poslednjih godina postaju sve zanimljiviji za naučna istraživanja, kako zbog promena koje se dešavaju u zakonodavstvima brojnih zemalja, tako i zbog sve većeg interesa za mogućnosti njene medicinske upotrebe.
Medicinska marihuana najčešće se propisuje za ublažavanje hronične boli, posebno kod pacijenata sa multiplom sklerozom i rakom. Takođe se koristi kod pacijenata sa epilepsijom, posebno onih sa ređim oblicima poput Dravetovog sindroma. Koristi se i za ublažavanje mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom, kao i za podsticanje apetita kod pacijenata sa AIDS-om. Na kraju, može pomoći i kod anksioznih poremećaja i posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP).
Nema dovoljno studija o mogućim posledicama konzumacije marihuane
Istraživanja, kako na životinjama, tako i na ljudima, sve više pokazuju da bi marihuana mogla imati ozbiljnije uticaje na genetske procese, odnosno na epigenom, nego što se ranije smatralo.
Što je epigenom i kako funkcioniše?
Epigenom obuhvata sve promene koje regulišu ekspresiju gena bez promene same DNA. Ove promene utiču na aktivnost gena, omogućavajući njihovo jače ispoljavanje ili utišavanje, a uzrokovane su faktorima iz okoline, poput ishrane i načina života. Takođe, epigenetske promene mogu biti nasledne, što znači da se mogu preneti na potomstvo.Najčešći oblici epigenetskih promena su metilacija DNA i modifikacija histona.
Metilacija DNA uključuje dodavanje metilne grupe na DNA, što može rezultirati utišavanjem ekspresije gena, jer metilirana regija postaje manje dostupna za prepisivanje, odnosno transkripciju. Ova promena igra ključnu ulogu u sprečavanju izražavanja neželjenih gena, kao što su oni povezani s razvojem tumora.
Histoni su proteini oko kojih se omotava DNA, omogućavajući organizaciju i regulaciju ekspresije gena. Promene na histonima, kao što su acetilacija i metilacija, regulišu pristup DNA za transkripciju. Acetilacija obično olakšava ekspresiju gena, dok metilacija može imati različite efekte.
Istraživanja pokazuju da kanabis može podsticati metilaciju DNA i acetilaciju histona. Na primer, psihoaktivni sastojak kanabisa, THC, može pojačati prepisivanje određenih gena povezanih sa neurološkim funkcijama, ponašanjem i imunološkim odgovorom. Promene u acetilaciji histona povezane sa konzumacijom kanabisa mogu imati dugoročne efekte na neuroplastičnost mozga i pamćenje.
Istraživanja i njihovi rezultati
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Molecular Psychiatry, naučnici iz više istraživačkih instituta analizirali su uzorke krvi oko 1000 odraslih korisnika marihuane tokom nekoliko godina kako bi istražili moguće uticaje na epigenetske promene.
Fokus istraživanja bio je na promenama u metilaciji DNA kod ljudi koji redovno koriste kanabis. Višestruke epigenetske promene povezane sa konzumacijom kanabisa prethodno su bile povezane sa različitim procesima, uključujući staničnu proliferaciju, hormonsku signalizaciju, infekcije, psihijatrijske poremećaje poput šizofrenije, bipolarnog poremećaja, kao i poremećaje zavisnosti od supstanci.
Nema dokaza o uzrocima, ali ima o vezama
Važno je naglasiti da ova studija nije dokazala da kanabis direktno uzrokuje epigenetske promene ili zdravstvene probleme, za to će biti potrebna dodatna istraživanja.
Međutim, rezultati pokazuju značajnu povezanost između konzumacije marihuane i promena u metilaciji DNA u genima koji su povezani sa funkcijama mozga, imunološkim sistemom i kardiovaskularnim zdravljem.
Zanimljivo je da su promene u metilaciji DNA primećene u genima odgovornim za sintezu dopamina i serotonina, neurotransmitera koji regulišu raspoloženje, motivaciju i osećaj zadovoljstva, zbog čega se često nazivaju hormonima sreće.
Takođe, studija je pokazala da su promene u epigenomu primećene ne samo kod aktivnih korisnika marihuane, već i kod povremenih, što sugeriše da čak i niska ili povremena izloženost marihuani može imati dugotrajne efekte na epigenetsku regulaciju.
Mehanizam epigenetičkih promena
Epigenetičke promene uzrokovane marihuanom nastaju kroz složen proces u kojem psihoaktivne supstance, kao što je THC, menjaju signalne puteve u stanicama. THC se vezuje za kanabinoidne receptore u mozgu i perifernim tkivima, što pokreće niz biokemijskih reakcija koje mogu uticati na epigenetske mehanizme.
Na primer, THC može stimulisati proizvodnju reaktivnih kisikovih spojeva (ROS), koji izazivaju oksidativni stres. Ovaj stres može oštetiti DNA i aktivirati enzime poput DNA metiltransferaze (DNMT), koji dodaju metilne grupe na DNA i menjaju ekspresiju gena.
Moguće dugoročne posledice
Epigenetičke promene povezane sa konzumacijom marihuane mogle bi imati dalekosežne na zdravlje korisnika. Ove promene mogu biti dugotrajne i preneti se na buduće generacije, posebno ako se jave u reproduktivnom periodu.
Naučnici upozoravaju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se bolje razumele dugoročne posledice ovih promena, uključujući rizik od razvoja neuroloških poremećaja, kardiovaskularnih bolesti i oštećenja imunološkog sistema.
Jedna od zabrinjavajućih posledica mogla bi biti pojava kognitivnih poremećaja kod potomaka korisnika marihuane. Budući da se epigenetičke promene mogu nasleđivati, deca roditelja koji koriste marihuanu mogla bi biti pod povećanim rizikom od razvoja poremećaja u učenju, pažnji i ponašanju. Ovaj rizik je posebno izražen ako su promene zahvatile gene ključne za razvoj mozga i neurološke funkcije.
Epigenetičke promene i mentalno zdravlje
Navedena studija je pokazala da marihuana može uticati na gene povezane sa mentalnim zdravljem, posebno one koji se odnose na raspoloženje, anksioznost i depresiju. THC menja ravnotežu neurotransmitera u mozgu, a epigenetičke promene koje uzrokuje mogu dodatno pojačati te efekte. Iako se marihuana često koristi kao sredstvo za smirenje i ublažavanje stresa, dugotrajna upotreba može dovesti do suprotnog učinka, povećavajući rizik od anksioznih poremećaja i depresije.
