Ja sam dobro, što i vama želim

Piše: Jelica Greganović

 „Dragi mama i tata,

Lepo se provodimo na ovom kampovanju. Učitelj nas tera da vam pišemo da se ne biste sekirali. Mi smo dobro, samo je šator i dva džaka za spavanje odnela voda kad nas je poplavila reka. Sreća je što se nismo podavili, jer smo tada bili u planini i tražili Petra. Recite njegovima da je on dobro, samo ne može da piše, jer je slomio ruku kada je bežao od divlje svinje. Jeste da Petra ne bismo našli po mraku da nisu sevale tako velike munje, jer je bilo nevreme sa pljuskom. Ja sam se tada vozio onim spasilačkim džipom i bilo je mnogo lepo. Pucalo je na sve strane, a kad džip skoči, vozaču ispadne volan iz ruke, pa smo jednom udarili u neki kamen i slupali farove. Jedva smo se vratili u kamp. Onda je učitelj vikao na Peru zato što je sam otišao da lovi zečeve, a to nikom nije rekao i još je ukrao pušku od šumara, iako je znao da je puška stara i zanosi u levo. To smo svi znali, jer prošli put kad je šumar hteo da ubije onu otrovnu zmiju u Stevinom šatoru, umesto nje je skoro upucao Stevu koji je hteo da je uhvati rukama i odnese kući za uspomenu. Steva je dobro, samo ne čuje na desno uvo. Zato je učitelj kaznio Petra da sam spava van kampa da bi zapamtio da zečevi ne liče na medvede i da u medu ne sme da se puca, jer je visoka kazna za krivolov. Iako, ja mislim da Pera nije baš toliko kriv da ostane i bez hrane dva dana, jer je on to učitelju rekao, ali je ovaj bio mortus pijan.

Malo sam se davio…

Dragi mama i tata, jeste li znali da plinska boca eksplodira kad se stavi na vatru? Sigurno niste, a nisam ni ja do juče. Tako je puklo, da su me jedva skinuli sa drveta, a Marka su osvešćivali pola sata koliko ga je eksplozija ošamutila.

“Sreća je što se nismo podavili, jer smo tada bili u planini i tražili Petra.”

Ovde je lepo, samo kiša pada već danima, tako da mokra drva teško gore, ali je zato izgoreo moj i Aleksin šator. Tad su mi izgorele i duge pantalone, ali imam bermude. Gore je Aleksi, kome kosa neće moći da poraste tako brzo.

Vraćamo se u nedelju, ako učitelj uspe da popravi kombi. On kaže da nije njegova greška što smo sleteli s puta i da su kočnice radile kad smo krenuli iz grada. To je zato što je kombi prastar, ali nam učitelj ipak dozvoljava da držimo volan dok on malo drema i odmara oči. Tomi daje i da vozi umesto njega, jer je Toma već u šestom razredu i stariji je od nas celih godinu dana, tako da sme da vozi po planinskim putevima kuda obični automobili ne voze nego samo oni teški kamioni što voze balvane.

“Učitelj je rekao da sve pečurke mogu da se jedu, samo neke se jedu samo jednom.”

Jutros smo se kupali na jezeru, ali mene učitelj nije pustio da idem, zato što sam mu juče kad smo išli da skačemo sa vodopada rekao da znam da plivam, pa su me posle spasavali motkama. Sve je bilo dobro, samo me je neko granje od poplave izubijalo i izbilo mi par zuba. Učitelj kaže da će mi i tako porasti novi, treći zubi. Tad je učitelj baš bio dobar prema nama i nije vikao na nas ni kad smo probušili pojaseve za spasavanje. Mi smo isto dobri prema njemu, i kad on popravlja kombi, mi se posakrivamo tako da nas traži do ponoći. Prvo mu je to smetalo, ali se sada navikao, pa nas seljaci ne traže poterama.

Sve smo potrošili na pivo

Imali smo i kurs prve pomoći i svi smo položili. To je bilo kad je Jovana pala sa stene i kad je Ivan isekao dva prsta motornom testerom. Ja i Đorđe smo tada malo povraćali, ali učitelj je rekao da je to normalno. U stvari, ja mislim da nisam povraćao zbog krvi, nego zbog one piletine što mi je mama spakovala i što je nisam pojeo tog dana. Setio sam se pileta tek kad mi je vuk odneo kesu iz šatora, pa smo ga jurili i oteli mu kesu. Pile smo pojeli da opet ne privuče neku zver u kamp.

“Ako se ne vratimo u nedelju, ja ću da vam pišem čim nađem papir.”

Dragi mama i tata, sad moram da završim pismo, jer me svi čekaju da idemo u dolinu. Moramo u seosku poštu da krademo markice. Nemamo više para, sve smo potrošili na pivo. Juče smo išli i da beremo pečurke kad smo bili gladni. Učitelj je rekao da sve pečurke mogu da se jedu, samo neke se jedu samo jednom. Ja sam nabrao pun ranac pečuraka, a učitelj me je pitao da li sam primio tetanus. Šta je to tetanus? Nešto mi je muka, moram da idem. Ako se ne vratimo u nedelju, ja ću da vam pišem čim nađem papir.

I još ovo, neka mama prestane da plače, šalio sam se. Da ste mi kupili novi mobilni kad smo kretali na kampovanje, mogli bismo da pričamo kao ljudi, a ne u 21. veku da vam pišem pismo.

Voli vas vaš sin.“

Roditelj & dete br 21., april 2012. godine

Kako da vratimo smisao letovanju?

15 ideja za zabavne aktivnosti na plaži

Upisani na sve

Mojoj ćerci: Ne izvinjavaj se zbog onoga što jesi

Od vrtića govore engleski, programiraju, treniraju. A kad igraju „Čoveče, ne ljuti se”?

Kako je dvanaestogodišnjaku koji u jednoj radnoj nedelji mora da ispuni sve školske obaveze sa visokim ocenama, dva puta nedeljno nakon škole odlazi na strani jezik, dva puta na trening...

Pogledajmo se u ogledalu – ipak je i do nas

Piše Ljubinka Boba Nedić   Da živimo u doba erozije svih vrednosti – poznato je. Da će to dovesti do dalekosežnih posledica, moglo se naslutiti. Da će se to dogoditi ovako...

“Bože, gde sam pogrešila?” ili nema goreg od nezahvalnog deteta

'Pitam se: da li ga je previše volela? A, kako se može premalo ili previše voleti sopstveno dete? Je li ćutala kada je još kao mlađi digao glas na nju,...

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...