Novo priznanje za literaturu namenjenu deci i mladima, koje nosi ime po istoimenoj zbirci „večitog dečaka“ savremene srpske poezije.
Obeležavajući pola veka od izlaska iz štampe „Plavog čuperka“ Miroslava Antića, Međunarodni centar književnosti za decu – Zmajeve dečje igre u saradnji sa časopisom za decu „Neven“, ustanovio je 2013. godine
Novo priznanje za literaturu namenjenu deci i mladima, koje nosi ime po istoimenoj zbirci „večitog dečaka“ savremene srpske poezije.
Polovinom januara ove godine upućeni su pozivi na adrese šezdeset pisaca, kritičara i izučavalaca književnosti za decu sa molbom da svako sačini listu od pet najboljih naslova domaćih autora objavljenih tokom 2015. U žiriranju je učestvovalo četrdeset pozvanih. Za nagradu „Plavi čuperak“ nominovan je 31 naslov, a najveći broj glasova velikog žirija, ukupno 23, pripao je romanu Jasminke Petrović „Leto kada sam naučila da letim“, koji je objavio Kreativni centar iz Beograda.
Uz karakterističnu mešavinu humora, živopisnih likova i autentičnog prikaza ljudskog iskustva, Jasminka Petrović u ovom romanu pruža pogled na posledice prethodnih decenija iz perspektive današnje generacije mladih, ali istovremeno se bavi i univerzalnim temama odrastanja, prijateljstva i porodice, u kojima će se verovatno prepoznati svaki (mladi) čitalac ili čitateljka – navode recenzenti.
Odlazak na more sa bakom u posetu kod druge bake svakako ne zvuči kao letovanje iz snova tinejdžerke Sofije. A kada se sve dešava na Hvaru, gde ne poznaješ nikog i ne razumeš reči i običaje, pa ni zašto tvoja baka plače pri susretu sa sestrom, letovanje počinje da liči na košmar. Glavna junakinja, Sofija, povlači se u knjige, muziku i sanjarenje, u nadi da će joj tako brže proći vreme.
Ali leto je puno iznenađenja, i Sofija polako otkriva da i u malom mestu ima ljudskih priča dostojnih romana, a da se nekad sa bakom i rođacima koje jedva poznaješ može lepše ispričati nego sa najboljom drugaricom iz odeljenja. To je siže koji roman Jasminke Petrović “Leto kad sam naučila da letim” preporučuje ne samo mladim već svim čitaocima.
Izvor: Dnevnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: STVARAOCI ZA DECU
Intervju, Jasminka Petrović: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Različak, objavljena je zbirka priča 100 LICA STOLICA. Pred čitaocima je neobična knjiga čija je glavna junakinja niko drugi do – stolica. Priče o...
Radmila Simeunović: Volim pesme u kojima ljubav i radost pobeđuju sve
Ko sam ja? Zovem se Radmila Simeunović, imam 40 godina, supruga sam i majka dva dečaka Lazara (12) i Petra (11). Po zanimanju sam medicinska sestra- vaspitač, zaposlena u Predškolskoj...
Ljubivoje Ršumović: Decu ne treba prekidati u igri, tu su najslobodniji
Vlasnik bajkovitih brkova koji je stihovima i televizijskim pojavljivanjima obeležio detinjstvo mnogih generacija - pesnik, voditelj i prozaista Ljubivoje Ršumović uticao je na 'male ljude' verovatno više nego bilo koji...
Dečja igra sadrži spontanost, a spontanost ne može da se programira
Zamislite svet u kojem se deca više ne igraju! Igre su zaboravljene, a deca igračke mogu da vide samo u Muzeju igara i zabave. Strašna pomisao, zar ne? Upravo ta...
Nema komentara.