Okupili su 100 britanskih roditelja i ispitivali ih o njihovom roditeljstvu. Oko polovine njih se izjasnilo kao “nežni roditelji”, od toga su 84% bile bele, visoko obrazovane žene. Šta ovaj termin uopšte znači za te roditelje?
- Pre svega, za njih to znači ostati smiren u izazovnim trenucima i ne kažnjavati.
- Druga odlika nežnog roditeljstva je uvažavanje dečijih osećanja, nešto poput emocionalnog koučinga: “Vidim da si ljut”, “Hoćeš li zagrljaj” itd.
- Treća stvar karakteristična za nežno roditeljstvo je puno topline, ljubljenja, grljenja i izjava ljubavi.
- Još jedna osobina ovih roditelja je “gutanje” literature o roditeljstvu, posebno autora poput Magde Gerber (Ne postoje loša deca) i Beki Kenedi (Unutrašnja dobrota).
“Ovo je borba za goli život”
“Ipak, primetili smo dva problematična momenta u vezi sa nežnim roditeljstvom”, kaže dr Eni Pezala, profesorke psihologije sa koledža u Mačesteru i jedna od autorki istraživanja. Pre svega, niko od ovih roditelja ne pominje oslanjanje na pomoć drugih – prijatelja, porodice, zajednice.
Takođe, mnogi nežni roditelji žale se na to da se osećaju nedovoljno kompetentnim. Kako jedna od intervjuisanih majki kaže, često se oseća kao da “nema ništa da da”, kako je “preplavljena i preopterećena po ceo dan svaki dan”, i kako “oseća da gubi kontrolu”.
Nije sama u tome. Drugi nežni roditelji su izjavili:
- “Ovo je borba za goli život”
- “Pokušavam da budem nežna, ali teško je kad radite puno radno vreme, stalno ste pod stresom i imate malo pomoći”.
- “Priznajem da većinu vremena nemam pojma šta radim”
Preko 40% nežnih roditelja izjavilo je da se oseća ovako, što pokazuje da, koliko su nežni prema deci, toliko uopšte nisu nežni prema sebi, primećuje Pezala. “Iscrpljeni su, nesigurni, strogi prema sebi i usamljeni.”
“Postoje dečija ponašanja koja slobodno možete ignorisati”
Da li je nežno roditeljstvo toliko dobro za decu, da se isplati ne štedeti svoje živce i energiju, kao što to današnji roditelji čine? “Realnost je da još ne znamo,” kaže dr Elis Dejvidson, profesorka razvojne psihologije sa Rolins koledža na Floridi, koja je sa dr Pezalom sprovela ovu studiju. Zbog toga one nameravaju da nastave svoja istraživanja i utvrde, hoće li deca nežnih roditelja preuzeti model uzdržavanja od emocija, koji njihovi roditelji praktikuju? Ili će možda usvojiti obrazac kontrolisanja drugih putem emocija, kao što kontrolišu svoje roditelje?
Poruka Pezale roditeljima je da budu malo nežni i prema sebi. Dejvidson je još direktnija: “Postoje dečija ponašanja koja slobodno možete ignorisati. Kada dete kmezi, raspravlja se, duri, to može raditi iz mnogo razloga, i ako svaki put krenete sa emocionalnim koučigom deteta, samo možete povećati šansu da će se takva ponašanja ponavljati. Većina emocija koje stoje iza tih sitnih svakodnevnih probema sa ponašanjem brzo nestanu same od sebe. Ne morate “otpakivati” svako emocionalno iskustvo vašeg deteta”.
Takođe, Dejvidson je mišljenja da ovakvo roditeljstvo stvara sliku dece kao emocionalno krhkije nego što jesu, a da izbegavanje postavljanja granica i suočavanja sa posledicama nije dobro za dečiji razvoj. “Deci su potrebna struktura i granice kako bi se osećala sigurno.”
Šta kada nežne roditelje napusti njihova nežnost?
Savršeno je normalno da ćete izgubiti živce, i uvek možete da se izvinite detetu i preuzmete odgovornost za svoje ponašanje. To su odlične prilike da deca iskuse realnost međuljudskih odnosa u kojima nas osećanja nekada nadvladaju, ali i to, da uvek možemo da popravimo stvari nakog nekog konflikta.
Međutim, loše je izgubiti perspektivu i postaviti se u tom odnosu kao da ste jednaki ili čak kao da je dete glavno. Ne morate da se izvinjavate za svaku sitnicu. “Svi smo ljudska bića i dobro je da nas deca vide i kako grešimo,” objašnjava Dejvidson.
Potrebno je selo
Zamka nežnog roditeljstva je i otuđivanje od potencijalnih izvora podrške, u strahu da će drugačiji pristupi vaspitanju loše uticati na vaše dete. “Ne zaboravimo da je za podizanje dece ‘potrebno celo selo’. Ne ustručavajte se da koristite pomoć prijatelja i porodice. Ako je vaše dete bezbedno i zbrinuto, sasvim je ok što se bakine metode ne poklapaju sasvim sa vašim. Niko nije savršen roditelj, pa ni vi,” savetuje Dejvidson.
Dobro je preispitivati se i učiti iz roditeljske literature, ali ne zaboravite da ste vi stručnjak za svoje dete, i zato ne ignorišite svoju intuiciju. Setite se koje su vaše osnovne vrednosti koje želite da dete usvoji, i ne dajte da vas strah od dečijih emocija spreči da živite u skladu sa njima i da ih prenesete svom detetu.
“Deca su veoma otporna, i zato nije strašno što zabrljate s vremena na vreme. Čvrsto verujem da će, sve dok ih bezuslovno volite i prihvatate, deca ispasti sasvim kako treba,” poručuje Dejvidson.
Piše: Jovana Papan, psihodinamski kouč u edukaciji i savetnik za roditelje, autorka knjige „Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas“
Izvor: jovanapapan.subtrack.com
