Kad se devojčice ovako ponašaju, šta li tek rade njihovi drugari?

Šta se to dešava sa delom mladih ljudi? Kad se devojčice ovako ponašaju, šta li tek rade njihovi drugari? Otkuda toliko agresije, nekontrolisanog ponašanja?

Piše: Igor Miklja

Izbegavam čitanje da ih nazovem ’’ružnih vesti’’. Ipak nisam mogao da ne vidim informaciju da su u Lebanu, četiri devojčice opkolile i pretukle svoju školsku drugaricu. Povod je bio banalan, rasprava koju su vodili na fejsbuku. Ovaj neprijatan događaj odvijao se u centru ovog mesta pred velikim brojem svedoka. Ne morate ići čak do Lebana, da bi videli ili doživeli nešto slično. Pre neki dan, u sred centra Beograda, starija gospođa se vraćala iz prodavnice. Morala je na putu ka stanu da prođe pored četiri devojčice, otprilike četrnaestogodišnakinje. Devojčice su preglasno pričale, u stvari urlale, ispaljujući čitav rafal najsočnijih psovki. Gospođa je prolazeći između njih samo diskretno rekla: ’’Polako deco.’’ To je izazvalo eksploziju besa kod ove dece. Okružile su iznenađenu ženu, počeli da joj se keze i unose u lice i da vrište iz sve snage. Gospođa se iznenadila ali se nije uplašila. Zastala je na trenutak verovatno razmišljajući kako da reaguje a na kraju je odlučila da savlada svoj bes i ne odgovori balavicama. Produžila je dalje do svog stana. Osokoljene devojčice su nesmanjenom žestinom nastavile svoju ’’vrišteću’’ komunikaciju, začinjenu psovkama. I ovaj događaj je znatiželjno posmatralo mnogo ljudi a prstom nisu mrdnuli da zaštite dostojanstvenu gospođu.

Šta se to dešava sa delom mladih ljudi? Kad se devojčice ovako ponašaju, šta li tek rade njihovi drugari? Otkuda toliko agresije, nekontrolisanog ponašanja i povrh svega odakle dolaze uticaji i podstrek za takve reakcije?
Mladost uvek nosi sa sobom i nestašluke i komotnije, neodgovornije ponašanje i ne pišem ovaj tekst vođen nekim puritanskim, dogmatskim načelima. Uostalom i sam znam kako sam se ponašao i šta sam radio u tim godinama.

Međutim, znala se neka granica a ako je ja nisam znao, bili su tu prvo roditelji pa onda neposredno okruženje u vidu prijatelja, komšija, slučajnih prolaznika koje bi reagovalo. Kada sam u bloku 29, sa drugarom Perom, sa terase njegovog stana na šestom spratu, gađao prolaznike jajima, brzo sam iskusio kaznu za takvo ponašanje. Njegov otac koji je slučajno banuo u stan je videvši šta radimo prvo nama razbio po jedno jaje o glavu a potom nas teatralno sa kofom vode, krpama i metlom poslao u dvorište da počistimo tragove od jaja. Sve to su sa balkona svojih stanova pratili naši drugari i komšije koji su nam se smejali. Osećali smo se poniženo i postiđeno a za mene su muke tek nastale kada je moja majka saznala šta sam uradio i zabranila mi da pratim kaubojske filmove i sport na tv-u čitavih mesec dana. U svakom slučaju naučili smo lekciju.

Imam utisak da danas veliki deo problema danas nastaje zbog znatno umanjenog uticaja roditelja, i društva, odnosno pogrešnih poruka društva. Mogu ja mojim klincima da zabranim gledanje televizora, da im izbacim gledanje raznih sadržaja na tabletu, mobilnom itd, kada ih u školi, u parku, igraonici sačekaju vršnjaci koji sve to gledaju i koriste. Mislio sam da se vaspitačica mog sina koji ima tri godine šali kada mi je rekla da je njega i još četvoricu drugara kaznila da sami umesto cele grupe srede sobu u vrtiću. Razlog? Njih petorica su sklopili svoju ’’bandu’’ i plašili drugu decu! Kada sam ga stigavši kući pitao jel to istina, odgovorio je pobedonosno, daaaa! Na sledeće pitanje da li zna šta je to i ko ga je naučio takve glupe igre, rekao je njegove starije sestre od 5 i 7 godina! Pozvao sam njih i saznao da obe imaju svoje bande! Dalje istraživanje me je dovelo do toga da je to prava moda među klincima jer gledaju neku seriju na jednom od dečijih kanala, da ga ne imenujem, gde je tema razred klinaca i njihovo klanovsko razvrstavanje. Prosto, divna, pedagoška serija…Tu dolazimo do glavne slabosti u formiranju i vaspitanju dece, odnosno smanjenju uticaja roditelja. Čak i da mi nešto uradimo, društvo ne reaguje. Kad kažem društvo, ne mislim na nešto imaginarno, već na vrlo određene institucije. Školu i prosvetne radnike koji su u neposrednom kontaktu sa decom ali i njihova moć je ograničena ako npr. REM, ne reaguje i smatra da su ovakvi sadržaji kao što je ta serija ok za prikazivanje u prepodnevnim terminima. Neću ni da pričam o rijalitijima najvulgarnijeg sadržaja itd. Nisam ni za kakve cenzure ali se zna u uređenim sistemima gde, kad i pod kojim uslovima možeš da emituješ određene tv sadržaje. Ali da se ne udaljim od teme, nabrojao sam ograničenja koja danas u vaspitanju dece imaju roditelji, društvo i institucije ali bi prava poruka i lekcija devojčicama u Lebanu i Beogradu bila da je ta masa sveta koja je gledala oba događaja reagovala i zaštitila žrtve agresije. Nedostatak solidarnosti i ravnodušnost u ovakvim situacijama su potvrda nasilnicima da mogu da rade šta hoće. Ubeđen sam da je ipak ogromna većina ljudi za normalno funkcionisanje društva i da izražava prezir prema ovakvim pojavama, ostaje samo jedna sitnica, da to i pokažu!

Izvor: AllforMan

Podeli tekst: