„Kada ulazite u knjižaru ili biblioteku, pustite njih da vas vode. Nemojte vi biti glavni. Neka sami izaberu. Jer ako čitaju ono što vole, onda će voleti i da čitaju.“
Deci ne gurajte im pod nos vaše omiljene knjige iz detinjstva. Vaši ukusi se vrlo retko poklapaju. Hajdi Pauel savetuje da se mame odupru nagonu da deci biraju i serviraju knjige po svom izboru.
„Ne čekajte da oni legnu u krevet i zaspe pa da vi uzmete knjigu u ruke. Čitajte tako da oni to vide.“
Kristin Rigen, učiteljica, naglašava važnost osećaja zajedništva: „Potrudite da vas vide kako i vi čitate.Tako ćete im biti svetli uzor. Možda će vas pitati i šta vi čitate, ali im recite samo onaj prikladan i lep deo vaše knjige.“ I Barbara Stripling, predsednica Američkog udruženja bibliotekara slaže se sa zapažanjem Rigenove: “Ne čekajte da oni legnu u krevet i zaspe pa da vi uzmete knjigu u ruke. Čitajte tako da oni to vide. I razgovarajte sa njima o tome šta im se dopalo ili nije u njihovoj knjizi. Oni vole kad dele svoja zadovoljstva sa odraslima. Kada su zajedno u tome.“
Mo Vilijems preporučuje da se sasvim maloj deci knjige čitaju kao dramatizacija, sa promenom glasova i intonacije. Smatra da je to dobar početak za buduće ljubitelje knjiga.
Zapažanja svih upućenih u dečiju literaturu su vrlo slična. I svi se slažu da se ljubav prema knjizi izgrađuje od malih nogu. Za stariju decu srednja škola je prekretnica. Tada se susreću sa dopadljivim knjigama kao što su „Ubiti pticu rugalicu“ ili „Džejn Ejr“. Zaista nijedna generacija dece nije imala izbor kao što je to sada slučaj sa tinejdžerskom i mladalačkom literaturom. Sada postoji širok i sjajan spektar knjiga, samo treba naći pravu knjigu za pravo dete. Knjigu koja će ga podstaći i uvesti u svet književnosti.
Piše: Ejmi Džojs
Priredila Jasmina Jovanović
Izvor: Vašington post
