Poznato je da postoje deca koja ne vole da čitaju. Njihovi roditelji su opravdano zabrinuti i pokušavaju na bilo koji način da privole dete knjizi. Međutim, često im to ne uspeva.
Roditelji su se žalili da sin malo čita. Oba roditelja su želela da on izraste u obrazovanog i načitanog čoveka. Kako su bili veoma zauzeti, sve se svodilo na nabavku i stavljanje „najinteresantnijih“ knjiga na sto ispred njega. Instina, još su ga i podsećali i čak zahtevali da sedne da čita. Međutim, dete je potpuno ravnodušno prolazilo pored te hrpe avanturističkih i naučno-fantastičnih romana i odlazilo napolje da igra fudbal.
Postoji bolji način da dete prihvati knjigu. Iako je on već otkriven, roditelji ga stalno iznova otkrivaju: reč je o zajedničkom čitanju sa detetom. U mnogim porodicama deci koja još nisu krenula u školu, koja još ne znaju slova – roditelji čitaju naglas. Ali neki roditelji nastavljaju da čitaju i kasnije, kada dete krene u školu. Odmah ću reći da na pitanje: Koliko dugo treba da čitam zajedno sa detetom koje je već naučilo da čita“ – ne postoji konkretan odgovor. Naime, brzina čitanja kod svakog deteta je različita (to je vezano za individualne sposobnosti njihovog mozga).
Zato je važno da detetu u ovom složenom periodu, dok nastojimo da zavoli čitanje, pomognemo da se zainteresuje za sadržaj knjige.
Odlomak iz knjige „Kako da se sporazumete sa detetom“, Julije Borisovne Gipenrejter
Izvor: Detinjarije.com
