Upravo ako svaki put ponesete detetu zaboravljeni kaput (ili ručak , ili domaći ), dete neće doživeti neprijatno iskustvo u vidu gladi bez užine, hladnoće bez kaputa ili sramoćenja bez domaćeg zadatka, i neće biti motivisano da sledeći put ispravi grešku i ponese sa sobom sve što mu treba.
Greške i doživljavanje „neuspeha“, razočarenje ili nelagodnost, su bitna životna iskustva koja pružaju mogućnost za decu da nauče kako da rade bolje i da vežbaju nove veštine. Sasvim je prirodno da roditelji žele da poštede decu ovih neprijatnih iskustava, ali time im ne pomažu na duge staze. Time ih ne čine samostalnima i odgovornima već ih ohrabruju da se opuste a “mama će već sve ispraviti”.
Tako ih nenamerno lišavaju prilike da uče i vežbaju važne životne veštine dok su još u okrilju porodice.
Postoji još jedna velika mana ovakvog roditeljstva: stalno roditeljsko zalaganje može postati izvor svađe i sukoba na relaciji roditelj – dete. Roditelj stalno podseća dete da radi svoj domaći zadatak, a dete odugovlači, govori “kasnije ću” i pruža otpor, upravo zato jer zna da pored roditelja sigurno neće zaboraviti. Podsetiće ga on još sijaset puta.
Ako se pronalazite u svemu navedenom, obratite pažnju na sve stvari koje radite za svoju decu i zapitajte se:
- Zašto ja ovo radim?
- Da li su u stanju da to urade za sebe? ( ako nisu, naučite ih.)
- Šta će se desiti ako ne uradim to za nji?
Eksperimentišite tako što nećete raditi neke stvari koje obično radite i neka znaju unapred da ne bi trebalo da očekuju previše od vas.
Evo kako to može da izgleda u praksi ,ako uzmemo domaći kao primer:
„Džejmi, ja sam jedina/jedini koja brine o tvom domaćem zadatku, i stalno te podsećam na njega. Mislim da si dovoljno odgovoran da se sam setiš da uradiš domaći zadatak i bez mojih podsećanja i zato sam odlučila/odlučio da prestanem da te opominjem (fer upozorenje). Ako zaboraviš ili prosto nećeš da uradiš, biće to samo tvoj problem. I to problem takve vrste, da ako potraje, može itekako da ti upropasti i znanje i ocene. Naravno, ako imaš bilo kakvih nedoumica ili poteškoća oko zadataka, znaš da uvek možeš da me pitaš.“
To može biti zastrašujuća promene za dete, ali zamislite koliko strašnije posledice će trpeti u budućnosti ako ne nauče da preuzmu odgovornost za sebe i svoje obaveze.
Prevela: Jasmina Jovanović
Izvor: Psychology Today
