Dehidratacija, koja je najuobičajeniji problem leti, se kod dece različito manifestuje u zavisnosti od uzrasta.
Treći tropski talas u Srbiji. Vrele dane, nasleđuju sparne noći. Ove temperature najteže podnose hronični bolesnici, deca i trudnice. Iako teško podnose vrućine, roditelji najmlađima mogu da olakšaju vrelo leto, kao i da spreče dehidrataciju ili ublaže dijareju.
Dehidratacija, koja je najuobičajeniji problem leti, se kod dece različito manifestuje u zavisnosti od uzrasta.
„Bebe, koje ne znaju da se požale da li su žedne, moraju na vreme da se hrane i za to je mleko sasvim dovoljno. Bebama starijim od dva, tri meseca može se dodavati i tečnost u ishranu“, kaže doktorka Snežana Rsovac, pedijatar na Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“.
Dehidratacija nastaje kada se gubi tečnost putem stolice ili povraćanja, ali i znojenjem, što je karakteristično za letnje mesece. Ukoliko je dete pregrejano, nije u odgovarajućem prostoru, bilo je izloženo suncu, onda može doći do dehidratacije.
Prema njenim rečima, poželjno je što manje odeće u letnjim mesecima.
„U prvom trenutku kada nastupi dehidratacija treba rashladiti dete. Mlake kupke, tuširanje i unos tečnosti ukoliko dete ne povraća. Ukoliko povraća, onda ga treba što pre dovesti kod lekara“, ističe Snežana Rsovac.
„U letnjim mesecima najčešći uzroci dijareje su adeno rotavirusi. Ređe salmonela. Kada je loša stolica u pitanju, treba unositi probiotik i dovoljan unos tečnosti. Ukoliko dete povraća i zbog toga stalno gubi tečnost, treba ga dovesti kod lekara kako bi mu intravenski bila nadoknađena tečnost“, navodi doktorka Rsovac.
Tokom letnjih meseci i apetit je slabiji, a doktorka Rsovac kaže da decu treba ostaviti da sami određuju svoje potrebe. Nekada će više jeste, a nekada manje. Preskakanje jednog ili dva obroka nije razlog za zabrinutost.
„Ukoliko to traje više dana onda to znači da postoji neki razlog za značajno smanjenje apetita i svakako treba doći kod lekara“, dodaje doktorka.
Što se tiče izlaganja suncu, to su uobičajeni saveti kojih se treba pridržavati.
„Izbegavanje direknog sunčevog zračenja, zaštita i kreme. Treba provetravati prostorije u kojima se deca nalaze, posebno u ranim jutarnjim i večernjim satima. Osim toga, treba i na neki način rashladiti prostorije u kojima deca borave. Što se tiče starije dece, ona će se igrati napolju svakako, ali ih treba nadzirati“, zaključuje doktorka Rsovac.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
‘Mislila sam da će mi to biti najkorisnija stvar’: Mame priznale šta su sve bespotrebno kupile za svoju bebu
Ako ste mama koja čeka drugo, treće, četvrto dete, već ste ekspert koji tačno zna šta vam treba, šta ćete kupiti, šta pozajmiti, šta već imate, šta vam je stvarno...
Dobar brak: Zašto ljubav nije dovoljna
Autor: Zoran Milivojević Ljudi nekada veruju da je ljubav moćna sila koja može da ljude promeni, izleči, da ubrza njihov emotivni razvoj, da ih motiviše da urade nešto što inače ne...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ana Živanović
O meni Moje ime je Ana Živanović, iz Beograda sam. Imam 37 godina. Sticajem srećnih okolnosti, svoju poslovnu karijeru gradila sam, dugi niz godina, u automobilskoj industiji i bila jedna...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Biljana Ćulafić
O meni Ja sam Biljana Ćulafić, pedagog i psihoterapeut. Stručni sam saradnik - pedagog u beogradskoj osnovnoj školi „Miloš Crnjanski“, a uz to vodim i privatnu praksu kao sistemski porodični...
Nema komentara.