Dehidratacija, koja je najuobičajeniji problem leti, se kod dece različito manifestuje u zavisnosti od uzrasta.
Treći tropski talas u Srbiji. Vrele dane, nasleđuju sparne noći. Ove temperature najteže podnose hronični bolesnici, deca i trudnice. Iako teško podnose vrućine, roditelji najmlađima mogu da olakšaju vrelo leto, kao i da spreče dehidrataciju ili ublaže dijareju.
Dehidratacija, koja je najuobičajeniji problem leti, se kod dece različito manifestuje u zavisnosti od uzrasta.
„Bebe, koje ne znaju da se požale da li su žedne, moraju na vreme da se hrane i za to je mleko sasvim dovoljno. Bebama starijim od dva, tri meseca može se dodavati i tečnost u ishranu“, kaže doktorka Snežana Rsovac, pedijatar na Univerzitetskoj dečjoj klinici „Tiršova“.
Dehidratacija nastaje kada se gubi tečnost putem stolice ili povraćanja, ali i znojenjem, što je karakteristično za letnje mesece. Ukoliko je dete pregrejano, nije u odgovarajućem prostoru, bilo je izloženo suncu, onda može doći do dehidratacije.
Prema njenim rečima, poželjno je što manje odeće u letnjim mesecima.
„U prvom trenutku kada nastupi dehidratacija treba rashladiti dete. Mlake kupke, tuširanje i unos tečnosti ukoliko dete ne povraća. Ukoliko povraća, onda ga treba što pre dovesti kod lekara“, ističe Snežana Rsovac.
„U letnjim mesecima najčešći uzroci dijareje su adeno rotavirusi. Ređe salmonela. Kada je loša stolica u pitanju, treba unositi probiotik i dovoljan unos tečnosti. Ukoliko dete povraća i zbog toga stalno gubi tečnost, treba ga dovesti kod lekara kako bi mu intravenski bila nadoknađena tečnost“, navodi doktorka Rsovac.
Tokom letnjih meseci i apetit je slabiji, a doktorka Rsovac kaže da decu treba ostaviti da sami određuju svoje potrebe. Nekada će više jeste, a nekada manje. Preskakanje jednog ili dva obroka nije razlog za zabrinutost.
„Ukoliko to traje više dana onda to znači da postoji neki razlog za značajno smanjenje apetita i svakako treba doći kod lekara“, dodaje doktorka.
Što se tiče izlaganja suncu, to su uobičajeni saveti kojih se treba pridržavati.
„Izbegavanje direknog sunčevog zračenja, zaštita i kreme. Treba provetravati prostorije u kojima se deca nalaze, posebno u ranim jutarnjim i večernjim satima. Osim toga, treba i na neki način rashladiti prostorije u kojima deca borave. Što se tiče starije dece, ona će se igrati napolju svakako, ali ih treba nadzirati“, zaključuje doktorka Rsovac.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PORODICA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Milena Šekularac
O meni Trenutno radim kao stručni saradnik, pedagog, u gimnaziji „Patrijarh Pavle“, na trećoj sam godini edukacije iz TA (psihoterapijski pravac, transakciona analiza) pri Psihopolois institutu. Ove godine, ako prođe...
Pozivamo sve tate: “TD bez K” konkurs za tate i decu
Kompilacija TD bez K – Konkurs (TataDeca bez Kormilara) Prvi Put S Ocem ponovo u akciji! Pozivamo sve tate da u saradnji sa svojom decom, ženama, babama, dedama, komšijama, prijateljima...
Žena koja je uzor svetskim psiholozima otkriva zašto nismo srećni
Piše: Ivana Stojanov Marta Nusbaum je američki filozof, profesor je na univerzitetu u Čikagu. Ova žena, koja je jako cenjena u svetskim naučnim krugovima je u svojoj interpretaciji ljudske potrage za...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Jovana Omerović
O meni Zovem se Jovana Omerovic, tridesettrogodišnji sam diplomirani filolog i ponosna mama dve ćerkice - uzrasta od 4 i od 2 godine. Dan mi počinje i završava se pored dece. Već osmu...
Nema komentara.