Pravo na odsustvo s rada radi posebne nege deteta ima roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj, ukoliko je ono mlađe od pet godina i kome je neophodna posebna nega
Od 1. jula počela je primena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prema kojem ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva s rada ili rada s polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta. Prema ovom aktu, o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija Fonda PIO, a troškovi njenog rada finansiraju se iz buyeta Srbije. Do sada je ovaj posao obavljala komisija u Domu zdravlja, a razlog za poveravanje ovog posla komisiji Fonda PIO, kažu zakonodavci, jeste u činjenici da će ovom promenom „nezavisni stručnjaci odobravati duže odsustvo isključivo porodiljama kojima je to neophodno“ i tako sprečiti zloupotrebe i brojne ekonomsko-finansijske probleme koji iz toga proizilaze.
Pravo na odsustvo s rada radi posebne nege deteta ima roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj, ukoliko je ono mlađe od pet godina i kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju. Oni imaju pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, odsustvuju s rada ili rade s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta.
Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetu jesu ona koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca s teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura.
Pravo na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena i pravo na naknadu zarade utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta. Zahtev za ostvarivanje prava, s medicinskom dokumentacijom, podnosi se opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečje zaštite prema mestu prebivališta, a može se podneti 45 dana pre isteka odustva s rada radi nege deteta.
Opštinska, odnosno gradska služba dečje zaštite poziva roditelja, odnosno podnosioca zahteva da dođe na veštačenje sa detetom u nadležnu ustanovu koja mora biti navedena u pozivu, a to mora biti određena filijala Fonda PIO.
Prvostepena komisija obavlja veštačenje zdravstvenog stanja deteta na osnovu neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza. Izuzetno, navodi se na sajtu Fonda PIO, prvostepena komisija može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.
Po završenom veštačenju Prvostepena komisija daje mišljenje koje dostavlja opštinskoj odnosno gradskoj službi dečje zaštite, koja je u obavezi da ga dostavi podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu ili samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.
Mišljenje drugostepene komisije konačno
Ukoliko je roditelj, staratelj, hranitelj ili usvojenik nezadovoljan odlukom Prvostepene komisije o pravu na odsustvo radi nege deteta ima pravo da u roku od osam dana uloži prigovor drugostepenoj komisiji. Po prijemu prigovora drugostepena komisija preispituje mišljenje Prvostepene, ponovo razmatra medicinsku dokumentaciju i može ponovo pozvati podnosioca zahteva da sa detetom dođe na ponovni pregled. Ona u roku od 15 dana od dana prijema prigovore daje svoje mišljenje koje je onda konačno.
Poslodavac na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga opštinskoj ili gradskoj službi dečje zaštite i podnosiocu zahteva . Ukoliko podnosilac zahteva nije zadovoljan mišljenjem Prvostepene komisije, ima pravo da uloži prigovor o kojem odlučuje Drugostepena komisija Republičkog fonda PIO.
Prvostepena komisija Republičkog fonda PIO za veštačenje ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Fonda PIO, jedan lekar specijalista pedijatar iz razvojog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštite dece, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite. Rad Prvostepene komisije organizuje se u jedinicama lokalne samouprave u kojima filijale Republičkog fonda PIO imaju sedište. Rad Prvostepene komisije se organizuje van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva.
Drugostepena komisija takođe ima četiri člana, ali se nalazi u prostorijama Direkcije Republičkog fonda PIO u Beogradu. Čine je lekar veštak specijalista RF PIO, specijalista pedijatar, zdravstveni saradnik i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku.
LJ. Malešević
Izvor: Dnevnik
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Svet iz novog ugla: Hajde da pričamo o PR-u
Na radionici “Hajde da pričamo o PR-u” specijaliste PR-a Dragane Nikolić, koju je portal Detinjarije održao u UMS školi za talente, pozvali smo učenike novinarskog smera da se oprobaju u...
Majčinska ljubav je najjača emocija: Jedinstvena veza majki i dece na fotografijama iz celog sveta
Rumunski fotograf Mihaela Norok poznata je po svom Atlasu lepote, projektu u kome fotografiše žene sa svih krajeva sveta. Sada su u fokusu Mihaelinog aparata i majke sa decom, a...
Bira se najlepše pismo Deda Mrazu!
Nagradni literarni i likovni konkurs Pošte Srbije „Piši Deda Mrazu” počeo je 1. novembra i trajaće do 5. decembra ove godine. I ove godine pozivamo najmlađe – decu uzrasta do...
Novi pogled na lepote Srbije – KULTURISTA
Već nešto više od četiri meseca na novoj televiziji „Balkan trip“ emituje se serijal putopisa „Kulturista“ kroz koji upoznajemo prirodne i kulturno-istorijske lepote Srbije iz jednog novog, modernijeg ugla. Autor...
Lep tekst ali delimično nepotpun i netačan. Da je lakše do posebne nege deteta za roditelje, staratelje… nije istina papirologija je ista samo obimnija, drugo dete je obavezno na pregledu kao i do sada treće promenjen je zakon tako da od 1. jula korisnici finansiske pomoći tuđe nege ne mogu na bolovanje produžene nege deteta. Reče ministar ili na posao pa primaj pomoć ili na bolovanje ali nemaš prava na finansisku pomoć. A do 1. jula je to moglo dok nije izglasan paket” super”zakona koji još le pih stvari za sve buduće roditelje ima…Ma BRAVO i sad vi tu piskarate nešto bolje uradio za bolesnu decu i njihove rotitelje. Uradio ” juče”…. 😞😞😞