Kako do prava roditelja na odsustvo s posla radi posebne nege deteta?

Od 1. jula počela je primena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, prema kojem ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva s rada ili rada s polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja doneo je Pravilnik o bližim uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta. Prema ovom aktu, o stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija Fonda PIO, a troškovi njenog rada finansiraju se iz buyeta Srbije. Do sada je ovaj posao obavljala komisija u Domu zdravlja, a razlog za poveravanje ovog posla komisiji Fonda PIO, kažu zakonodavci, jeste u činjenici da će ovom promenom „nezavisni stručnjaci odobravati duže odsustvo isključivo porodiljama kojima je to neophodno“ i tako sprečiti zloupotrebe i brojne ekonomsko-finansijske probleme koji iz toga proizilaze.

Pravo na odsustvo s rada radi posebne nege deteta ima roditelj, odnosno usvojitelj, hranitelj ili staratelj, ukoliko je ono mlađe od pet godina i kome je neophodna posebna nega zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, osim za slučajeve predviđene propisima o zdravstvenom osiguranju. Oni imaju pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, odsustvuju s rada ili rade s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta.

Deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetu jesu ona koja imaju ozbiljne ili kompletne teškoće u jednom ili više posmatranih razvojnih domena, kao i deca s teže narušenim zdravstvenim stanjem i oštećenjem telesnih struktura.

Pravo na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena i pravo na naknadu zarade utvrđuje se na osnovu podnetog zahteva za veštačenje zdravstvenog stanja deteta. Zahtev za ostvarivanje prava, s medicinskom dokumentacijom, podnosi se opštinskoj, odnosno gradskoj službi dečje zaštite prema mestu prebivališta, a može se podneti 45 dana pre isteka odustva s rada radi nege deteta.

Opštinska, odnosno gradska služba dečje zaštite poziva roditelja, odnosno podnosioca zahteva da dođe na veštačenje sa detetom u nadležnu ustanovu koja mora biti navedena u pozivu, a to mora biti određena filijala Fonda PIO.

Prvostepena komisija obavlja veštačenje zdravstvenog stanja deteta na osnovu neposrednog pregleda deteta, medicinske dokumentacije i drugih dokaza. Izuzetno, navodi se na sajtu Fonda PIO, prvostepena komisija može dati pozitivno mišljenje za priznavanje prava i bez neposrednog pregleda deteta odnosno samo na osnovu razmatranja medicinske dokumentacije iz koje se nesporno može utvrditi zdravstveno stanje deteta.

Po završenom veštačenju Prvostepena komisija daje mišljenje koje dostavlja opštinskoj odnosno gradskoj službi dečje zaštite, koja je u obavezi da ga dostavi podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu ili samo podnosiocu zahteva u slučaju prava na ostale naknade po osnovu posebne nege deteta.

Mišljenje drugostepene komisije konačno

Ukoliko je roditelj, staratelj, hranitelj ili usvojenik nezadovoljan odlukom Prvostepene komisije o pravu na odsustvo radi nege deteta ima pravo da u roku od osam dana uloži prigovor drugostepenoj komisiji. Po prijemu prigovora drugostepena komisija preispituje mišljenje Prvostepene, ponovo razmatra medicinsku dokumentaciju i može ponovo pozvati podnosioca zahteva da sa detetom dođe na ponovni pregled. Ona u roku od 15 dana od dana prijema prigovore daje svoje mišljenje koje je onda konačno.

Poslodavac na osnovu mišljenja Prvostepene komisije donosi rešenje o pravu na odsustvo s rada ili rada s polovinom radnog vremena radi posebne nege deteta i dostavlja ga opštinskoj ili gradskoj službi dečje zaštite i podnosiocu zahteva . Ukoliko podnosilac zahteva nije zadovoljan mišljenjem Prvostepene komisije, ima pravo da uloži prigovor o kojem odlučuje Drugostepena komisija Republičkog fonda PIO.

Prvostepena komisija Republičkog fonda PIO za veštačenje ima četiri člana, od kojih je jedan lekar veštak specijalista Fonda PIO, jedan lekar specijalista pedijatar iz razvojog savetovališta ili službe za zdravstvenu zaštite dece, jedan zdravstveni saradnik i jedan predstavnik nadležnog organa jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove dečije zaštite. Rad Prvostepene komisije organizuje se u jedinicama lokalne samouprave u kojima filijale Republičkog fonda PIO imaju sedište. Rad Prvostepene komisije se organizuje van radnog vremena, najmanje jednom u 15 dana, a po potrebi i češće u zavisnosti od broja podnetih zahteva.

Drugostepena komisija takođe ima četiri člana, ali se nalazi u prostorijama Direkcije Republičkog fonda PIO u Beogradu. Čine je lekar veštak specijalista RF PIO, specijalista pedijatar, zdravstveni saradnik i predstavnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu politiku.

LJ. Malešević

Izvor: Dnevnik

Povremeni hranitelj – oslonac roditeljima dece sa smetnjama u razvoju

Protest incijative “Mame su zakon”: Država uskraćuje roditeljima osnovna prava

Dižem glas za mame – put do kvalitetnijih izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Novine predloga Zakona o zdravstvenom osiguranju: Uz dete tokom celog lečenja

Tata kupi mi auto: Nedeljko Rvović

Predstavite nam se kao tata? Ja sam zahvalan i srećan otac jedne divne devojčice Sare, koja ima 3 godine, ispunjen suprug i srećan porodičan čovek koji uživa u svakoj sekundi...

Zašto deca u drugim kulturama nemaju “tantrume”?

Piše: Jovana Papan Kada je ćerka Majkalin Douklef iz San Franciska napunila tri godine, Majkalin je bila na ivici nerava. Trogodišnja Rouzi neprestano je imala napade besa, tzv. tantrume, prilikom...

Kako da brže uspavam bebu: 4 jednostavne tehnike za mame i tate

Uspavljivanje bebe može biti pravi pakao u nekim momentima. Da, da, potpuno...

Zašto novac koji se daje hraniteljima ne dobijaju biološki roditelji?

Siromaštvo nikada nije jedini razlog zbog kojeg se deca oduzimaju biološkim roditeljima i smeštaju u hraniteljsku porodicu. Najbolja potvrda te teze je činjenica da oko 400.000 dece u Srbiji živi...