Legenda kaže da su dva dečaka uskoro porasla i nestrpljivo čekala dan kada će parkirati svoj prvi Mercedes. Dečak u kolicima vozio je svoj Mercedes oduvek i zauvek.
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto
Mačka je jurila miša.
Miš je bežao preko stepenica.
Stepenice su vodile ka zgradi na četiri sprata.
Na četvrtom spratu otvarala su se vrata.
Kroz vrata je ušla uplakna mama koja je brisala suze rukavom kaputa.
Kaput je okačila na ofinger kraj vrata.
Na ofigeru su visile tri dečije jakne.
Dečaci su stajali na prozoru i gledali u Mercedesov soliter preko puta ulice.
– Irvasi će parkirati sanke na ovom krovu.
– Neće! Sleteće na zgradu Geneksa pa odatle sići dole kroz tajni tunel.
– Ne mogu više da ga čekam! Kad će više ta glupa novogodišnja noć! Hoću Mesijevu loptu a uvek moram da čekam!
– Ćuti! Čuće te Deda Mraz! Mama kaže da se naljuti kada je neko nezahvalan i onda mu ne donese poklon.
Raspravu je prekinula škripa vrata i okruglo rumeno lice koje se smešilo iz invalidskih kolica.
– Šta radite momci?
– Evo dosađujemo se i gledamo odakle će već jednom sleteti Deda Mraz!
– Ja znam odakle dolazi. Vidim odsjaj njegovih sanki skoro svako jutro kada me mama probudi da mi da lek.
– Svako jutro vidiš Deda Mraza? Gde?
– Vidiš onaj tamo veliki soliter? Zovu ga Mercedesov jer liči na znak Mercedesa.
Svako jutro, u zoru, iznad tog solitera proviri Sunce kada mama dođe da mi da lek. Posle mi kaže da nastavim da spavam ali ja ostanem još malo budan i posmatram Sunce. Mama kaže da je ta svetlost odsjaj Deda Mrazovih sanki koje putuju iz tog pravca.
– Vau! Blago tebi! Ti vidiš Deda Mraza svaki dan a mi nikada!
U sobi nastade tišina koju je tek ponekad prekidao glasni izdah dečijeg toplog daha koji je pravio dva maglovita traga na hladnom prozoru. Treći dah se nije ocrtavao na staklu jer treći dečak nikada nije uspeo prići prozoru zbog invalidskih kolica za koja je bio vezan.
Ipak, njemu to nije smetalo. On nije morao ubrzano da diše na zaleđenom staklu čekajući Deda Mraza. On je Deda Mraza svakako dočekao već odavno. On snežnog deku, skrivenog u sunčanom snopu svetlosti, svakako viđa svako jutro na vrhu Mercedesovog solitera.
Legenda kaže da su dva dečaka uskoro porasla i nestrpljivo čekala dan kada će parkirati svoj prvi Mercedes.
Dečak u kolicima vozio je svoj Mercedes oduvek i zauvek. Njegov Mercedes bio je odavno parkiran ispred njegove malene četvorospratnice koju je svako jutro obasjavalo Sunce.
I blago njemu! Ko ima Mercedesa ima sve.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Priče u prolazu: Pijaca ne prima kartice
Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Sve je laž! Jeste li me čuli? Apsolutno sve! Malo morgen organske jabuke! Mamicu vam vašu! Na pijac’, i kad lažemo, opet govorimo veću istinu...
Bajka utorkom: Kako završiti započeto
Započneš neki posao, kreneš, radiš prvih mesec dana i onda ništa. Počneš da čitaš knjigu, ne ispuštaš je iz ruku prva tri dana i ostane ti 50 stranica koje nikada...
Kako je pandemija ohrabrila baku, ćerku i unuku da se iz malog stana u Beogradu presele na selo
Za poslednjih godinu i po dana jedva su četiri puta bile u Beogradu i to na po jedan dan kako bi završile obaveze ili otišle na izlet. Na „Šumadijsku Toskanu“...
Bajka utorkom: Ne umara te posao, nego ideja da te posao umara
Ova karta me je dugo mučila. Često sam je izvlačio i često sam je čitao, ali je nikako nisam razumeo. Trebalo mi je vremena. Rambo od plemena Amadeusa, moj brat...
Nema komentara.