Najnoviji podaci pokazuju da majke u SAD ne doje decu onoliko koliko se preporučuje iako su upoznate sa prednostima dojenja u pogledu zdravlja deteta.
Mnoge mame jednostavno ne mogu da izdrže teškoće dojenja.
Oko 81% mama iz svih zemalja SAD su dojile decu, ali je svega 22% njih svoju decu dojilo šest meseci – rok koji je preporučila Američka pedijatrijska akademija kao minimalan, neophodan za dobro zdravlje deteta.
U 2013. godini u svetu je oko 31% dece u uzrastu do godinu dana isključivo dojeno. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje do dve godine.
Majčino mleko ima dosta dokazanih prednosti, između ostalog jača imunitet i smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti odojčeta. Neka istraživanja čak pokazuju da dojenje poboljšava kognitivnu funkciju deteta, ali na tim podacima još treba da se radi.
Zbog toga mnoge mame, koje znaju da je dojenje najbolje nameravaju da doje dete godinu dana ili duže. Šta ih onda tera da prekinu ranije?
Pod jedan, teško je, često boli i nikad nije jasno je li dete dobilo dovoljnu količinu mleka.
Da bi se izbegao bol, treba pomoći detetu da pravilno uhvati sisu. Izmoždene novopečene majke, koje tek što su naučile kako da drže tu mrvicu od čoveka, treba da bradavicom naciljaju i zapuše plačljiva ustašca. Ali čak i ako mu je bradavica u ustima, dete može nepravilno da uhvati sisu. Nema načina da saznate koliko je posisalo mleka ako ga ne izmerite.
Regina Marija Rojg-Romero, predsednica Međunarodnog saveta konsultanata za pitanja laktacije, izjavila je da je zabrinutost majki da li imaju dovoljno mleka – najzastupljeniji problem među dojiljama. Međutim, po njenom mišljenju, većina zdravih žena uspeva da bez problema proizvede dovoljno mleka čak i za blizance.
Dr Endrju Bernstajn, pres-sekretar Američke pedijatrijske akademije, kaže da mnoge mame ne shvataju da prvih dana stavljanja deteta na sisu zaista može doći do zdravstvenih problema. Na bradavicama se mogu napraviti krvave ranice usled nepravilnog dojenja. Žene koje ne potraže pomoć lekara odnosno „konsultanta za laktaciju“ ostaju u neznanju da im se efikasno može pomoći i često prerano dižu ruke od dojenja. A čim odojče ispravno uzme bradavicu, dojenje prestaje da bude naporno i bolno.
Pod dva, mnogima je prepreka izmlazanje tokom radnog dana.
Većina američkih majki se vraća na posao nekoliko nedelja nakon porođaja, pa odluka da nastave sa dojenjem obično znači da se moraju izmlazati. Prvo moraju da razgovaraju sa pretpostavljenima o mogućnosti da tri-četiri puta tokom dana po 15-20 minuta borave u prostoriji gde se mogu raskomotiti, upotrebiti pumpicu koju će potom oprati i flašicu s mlekom ostaviti u frižideru.
Tako bi trebalo organizovati svoj radni dan tokom cele godine, što za neke može biti neprijatno i mučno.
Laura Marija Gruber, sertifikovani konsultant za laktaciju, kaže da je i period kada se američke mame vraćaju na posao prilično problematičan.
„Žene se vraćaju na posao 6–12 nedelja od izlaska iz porodilišta. A po pravilu baš u šestoj nedelji kod mlade majke se uspostavlja mleko.“
Ako sredina u kojoj rade nije naklonjena zaposlenim mamama i ako nemaju pomoćnike, teško im je da kombinuju posao i dojenje. Ali podrška je važna i za nezaposlene mame, kada jednostavno treba da izađu iz kuće. Iako je u većini zemalja dojenje na javnom mestu zakonski dozvoljeno, socijalni stereotipi su i dalje prepreka.
Poslodavci koji potpadaju pod Zakon o jednakim uslovima rada, obavezni su da majkama koje doje obezbede pauze u radu i mogućnost za izmlazanje (na za to posebno određenom mestu a ne u toaletu) u toku godine dana od porođaja. Međutim neke žene su primorane da se izmlazaju u uslovima koji nisu po zakonu i koji su, otvoreno govoreći, ponižavajući.
U SAD nažalost ne postoji plaćeno porodiljsko odsustvo kao u drugim razvijenim zemljama sveta, što takođe predstavlja prepreku za dojenje. Statistika pokazuje da plaćeno porodiljsko uistinu produžuje period dojenja.
Saglasno podacima Statističkog biroa SAD, u 2016. godini zaposlene ili žene koje su tražile posao a imaju dete mlađe od 1. godine činile su 58,6%. Zakon o odsustvovanju iz porodičnih razloga daje ženama mogućnost da dobiju 12-nedeljno neplaćeno odsustvo iako mnoge to pravo ne ostvaruju. Prema podacima ministarstva rada, za oko 12% uposlenih u nedržavnom sektoru SAD dostupno je plaćeno odsustvo. Nedavno je predsednik Tramp predložio da se unesu izmene u federalni budžet i dodeli šest nedelja plaćenog odsustva majkama i očevima posle rođenja ili usvajanja deteta. No je da li će se svi pridržavati tog zakona ostaje da se vidi – kritičari smatraju da te mere nisu dovoljne.
Pod tri, one rade ono što je bolje za njih
Kada joj se rodio sin, Danijel Kampoamor je radila kao slobodan pisac i menadžer socijalnih mreža. Nije imala nimalo odsustva i počela je raditi čim je došla iz porodilišta. Danijel, koja je sada urednica Identity Romper, priča kako je želela da doji dete dve godine, a najmanje godinu dana.
„Mislila sam da bih bila veoma loša majka ako bih dohranjivala svoju bebu ili ako bih prekinula dojenje – priča ona. – Pokušaj da dojim i radim je van svake sumnje doprineo postporođajnoj depresiji.“
Kampoamor je sedam meseci isključivo dojila dete. Kada je otac dao formulu njihovom sinu, ona se rasplakala, ali pošto je donela odluku da će prestati da doji i sprovela je, osećala se bolje. „Kad se osvrnem na to, shvatam da je odluku o prestanku dojenja trebalo da donesem ranije“ – iznosi mišljenje.
Danijel Kampoamor se suočila sa krajnje netipičnom situacijom kada dojenje tokom prvih godinu dana uopšte nije najbolja varijanta za ženu i dete. Ima slučajeva kada su neophodni resursi i pomoć nedostupni ili su dostupni po vrlo skupoj ceni. Nisu retke ni situacije da je npr. majka inficirana HIV-om i tada se dojenje uopšte ne preporučuje upravo zbog zdravlja deteta.
„Ljudi rade ono što je, po njihovom mišljenju, najbolje za njih i njihovu porodicu – objašnjava Rojg-Romero. – Postoje uverljivi razlozi zbog kojih žene prekidaju dojenje. I ne treba da ih osuđujemo nego da se potrudimo da razumemo njihove razloge za tu odluku.
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
http://lib.komarovskiy.net/pochemu-materi-v-ssha-ne-kormyat-dolgo-grudyu.html
Izvor: Detinjarije.com
