Početkom devedesetih, Frajburg je imao problem: čim bi zasnovali porodicu, stanovnici su napuštali grad i prelazili u okolna sela, kako bi im deca rasla u prirodi a ne u asfaltnoj džungli.
Urbanisti ovog nemačkog grada prihvatili su izazov – da brzo i bez velikih troškova poprave život dece u gradu.
Prvi korak je predstavljalo uvođenje zona usporenog saobraćaja (maksimalnih 30km/sat) na glavnim rutama. a nova stambena naselja su sve više projektovana kao zone „umerenog“ saobraćaja. To znači da su sada pešaci prioritet a vozila su drugostepenog značaja.
Sada postoji 180 takvih zona u Frajburgu i dobrobiti za stanovnike su tolike da dolazi sve više zahteva da se saobraćaj ograniči i u starijim stambenim zonama. Uvođenje ovakvih zon sprovodi se na inicijativu i uz sagasnost većine stanara određene ulice, tako što popunjavaju peticije na vebsajtu uprave grada a zatim stručnjaci za saobraćaj i policija razmatraju način na koji će to biti sprovedeno. 
Kada ulica ili kvart postanu zona umerenog saobraćaja, ulaz u ovu zonu se jasno obeležava sužavanjem saobraćajne trake, signalizacijom i oznakama na putu koje vozačima daju do znanja da odatle počinje zona slobodne dečije igre. Parking mesta se postavljaju tako da usporavaju kretanje vozila.
Prevod: Detinjarije
Izvor: Child in the city
