Uvedite pravila koje će važiti za celu porodicu.
Na primer: Pre spavanja rančevi za vrtić, torbe za školu i posao treba da budu potpuno spremni i da stoje u predsoblju.
Napravite raspored aktivnosti sa ciljem lakše organizacije. Ukoliko smatrate da vaše dete jednostavno nije sklono planiranju i da mu ne polazi za rukom da se organizuje čak i kada to pokušava, možete mu pomoći pravljenjem rasporeda aktivnosti. Zajedno sa detetom osmislite poster koji ćete zalepiti na vrata detetove sobe i na kome ćete napisati ili nacrtati redom sve aktivnosti koje treba da obavi uveče kada se sprema za spavanje ( npr. 1.spremi knjige i sveske u ranac, 2.spremi užinu u ranac, 3. pripremi šta ćeš obući sutra…) i ujutru kada ustane iz kreveta.
Dajte detetu lični primer. Ukoliko ste i sami neorganizovani i zaboravni (ako se svako jutro vraćate po mobilni ili tražite šta da obučete ili ne možete da nađete cipele za kišovito vreme), onda ne možete od deteta očekivati da se ponaša drugačije, onda je sva vaša priča uzaludna. Na decu veći uticaj ima ono što činite, nego ono što govorite.
Postavljajte detetu očekivanja pozivajući se na pripadnost porodici. Problem se lakše rešava kada je dete izuzetak, u smislu da samo njega čekate, a ostali članovi porodice, roditelji i starija sestra su tačni i spreme se na vreme. Postavite detetu očekivanje: „Mi smo svi u porodici vredni i odgovorni, možeš i ti da budeš, ti si deo porodice, očekujem da sledeće nedelje budeš tačniji. Verujem da ti to možeš.“ Imajte u vidu da deca ispunjavaju očekivanja koja im postavite, jer čeznu za vašim prihvatanjem i odobravanjem. Stalo im je da ste zadovoljni njihovim postupcima i ponosni na njih.
Autorka teksta je Branka Vasilev, psihološkinja i volonterka Centra za mame
Izvor: Moj psiholog
