4 LEKCIJE KOJE SU MI POMOGLE DA POMOGNEM NAJPRE SEBI
Lekcija br.1: Poslati dete u vrtić (kasnije na izlete od par dana) ne znači da ga manje volite i da ste loša mama. Moja su deca ostajala u vrtiću od sat i po do dva sata dnevno (obično od pola 10 do pola 12). U to vreme je u istom vrtiću radila njihova baka. Da pazi na njih. Velika greška! Baka je nametnula svoja pravila, nikada se unučad nije morala sama obući, presvući, baka je sklanjala tanjir ako unuče nije poslednji zalogaj htelo pojesti. Zamerili smo se tetama do dana današnjeg.
Šta sam ja time dobila? Vodila sam dete u vrtić na dva sata, da ga drugi ne bi previše maltretirali tamo, a ono niti je steklo prijatelje niti se uspelo socijalizovati za to vreme. Danas zato moram ispravljati veliku grešku, učiti decu da se bore za sebe i izbore među vršnjacima. Sada su već veći, sve im to pada mnogo teže i ostaje urezano u sećanje. Da su to sve prošli sa godinu, dve, bezbolnije bi naučili. Osim toga, ja sam za vreme dok su oni bili u vrtiću kao luda trčala u prodavnicu, čistila stan, u isto vreme kuvala ručak (jer na ručku nisu ostajali u vrtiću) i morala juriti po njih. Za sebe nisam imala ni minut. Verujem da bih mnogo lakše izdržala njihove svađe, loša raspoloženja, inate popodne, da sam ih ostavljala duže u vrtiću i krala po malo vremena za sebe, da sam punila baterije i pripremala se psihički za nove izazove. No, to sam sebi, na žalost, uskratila.
S decom u Štutgartu: Zašto i kod nas ne može ovako?
Lekcija br. 2: Dete mnogo toga može samo. Da, sa godinu i po dete može samo jesti, skloniti svoj tanjir nakon jela, izuti cipele; da, sa tri godine već mogu sami obuti cipele i obući jaknu, nakon jela otići oprati ruke, još u predškolskom dobu pospremiti krevet kad se ujutro probude, kad krenu u školu sami otići u pekaru, u obližnju prodavnicu. Sve to vršnjaci moje dece rade odavno. Moji, priznajem, odnedavno.
Imate li tinejdžera u kući? Da vas pitam, jeste ga pitali da li planira selidbu u svoj stan? Na Balkanu je normalno da deca (barem) do udaje žive s roditeljima. I ne, nije to jer nemaju gde, ili zato što su finansije “kratke”. To je zato što je teško napustiti zonu komfora koju nude mama i tata, a i u familiji nema baš puno primera da je neko to uradio. Nemačke mame isto vole svoju decu, rastanak im sigurno ne pada lako, ali oni će svoju mladunčad pustiti da se rano osamostali, da nauče da organizuju život, da planiraju finansije, da kuvaju i čiste.
Znam da su barem dve, tri među vama pomislile – pa nije mi teško nahraniti ga, pospremiti za njim, otići po pecivo umesto njega! Eh, i sama sam tako razmišljala. Ali šta će dete dobiti time, osim dodatnog slobodnog vremena (kojega ionako ima na pretek) i komfora? Ljubav mu na taj način ne morate iskazivati, za to ima mnogo drugih načina.
Poslušajte savet onih koje vole svoju decu, ali i sebe – sve što mogu uraditi sami, neka urade; što ranije, to za njih bolje!
Tako. Ućite decu da mogu bez svih i svakoga, da nemaju moralnih obaveza ni prema kome, da nemaju ljubavi koja daje, žrtvuje i prašta ni prema kome, da svaka vaška treba da ide obaška, da ostave svoje roditelje same u starosti i bolesti, ili da ih strpaju u dom, da mogu bez supružnika, bez dece, bez roditelja, da su posao, karijera i briga o sebi najvažniji, da je samopouzdanje i samoljublje svrha života…..Zlo mi je više od tih nemačkih, norveških, švedskih i montesori metoda.
Treba uciti dete da ima samopouzdanja,da voli sebe i brine o sebi prvenstveno-jer samo tako moze pomoci i sebi i drugima.Ne treba ga uciti da je duzan da brine o nama roditeljima,vec ga voleti,prastati,biti strpljiv i voleti do neba-jer kad detetu das ljubav i paznju ono samo zeli da uzvrati.Ja ne zelim da moje dete bude DUZNO i da ima MORALNU OBAVEZU prema meni ilo bliznjima,vec da samo POZELI da pruzi pomoc ili ljubav ili paznju ili stagod-to je dovoljno.Samo zelja.Ako uzraste u zdravoj i sloznoj porodici-i samo ce zeleti da je stvori.Ako smo i mi roditelji vredni i radni-ono ce nas od malena imitirati.I sta to znaci “strpati u dom“-mene nece niko tamo poslati-SAMA CU OTICI,jer kad mi sin bude imao zenu i decu-ko da mojoj snahi nece biti dovoljno,posao,kuca,deca,muz-ko ce skakti oko mene i zasto bi.Stari treba da nadju sebi zanimaciju i da se druze sa svojom generacijom,a ne da besposlice i prepricavaju kako su oni,kako je nijima bilo….Bas zato sto je nama tesko ne moramo im zbig toga dodatno otezavati.Ako pre nije postojala ves masina,ne moram ja sad prati gace na ruke da bih suosecala sa precima.