Poslušajte savet onih koje vole svoju decu, ali i sebe – sve što mogu uraditi sami, neka urade; što ranije, to za njih bolje!
Ime mi je Mirna i meni su nemačke mame pomogle da bolje vaspitam svoju decu. Od 2004. živim u Nemačkoj, što je jedna od retkih stvari koju ni u snu nisam sanjala ni planirala. Da ljubav ne poznaje granice u mom se slučaju pokazalo tačnim. Za mene je 2004. bila godina najvećih životnih preokreta – napustila sam roditeljski dom, zemlju, zanimanje iz snova, udala se i u avgustu iste godine saznala da ću prvi puta postati mama!
U aprilu sledeće godine rođeno je moje maleno čudo, moje nebo i zemlja, sunce i mesec, moje sve. Samo godinu kasnije, opet u aprilu, obradovao nas je još jedan maleni smotuljak. Tu počinje moja priča o vaspitanju i brigama koje su često bile sve, samo ne slatke! Ali, zahvaljujući odvažnosti i smelosti nemačkih mama da mi ukažu da može i drugačije, shvatila sam u međuvremenu da mama može bezuslovno voleti i dete, ali i sebe u isto vreme.
Drage mame, pokušajte se prisetiti šta ste sve pričale pre nego ste ostale trudne – vaša deca će biti ovakva ili onakva, nikada nećete podići glas, ovo ćete dozvoliti, ono nikako, kazne vaša deca neće upoznati… Kratko pre odlaska radila sam kao učiteljica razredne nastave. U razredu je bila uvek tišina, nije bilo teško zainteresovati i smiriti tridesetak dečice. Pa zašto ne bih onda mogla svoje jedno ili dvoje, često sam glasno razmišljala!
Navike nemačkih roditelja koje su šokirale američku mamu
Jedan od prvih koraka svake mlade mame ovde je prijava deteta u vrtić. Prijavljuju još bebe ne bi li sebi osigurali mesto na vreme. Tu je već počela moja muka. Odlazak u vrtić? Odvajanje? Živela sam u Hrvatskoj, nisam nikada išla u vrtić i preživela sam. Tim sam se mislima bavila prvih dana.
A onda su u moj život polako počele ulaziti mame koje sam upoznavala na dečjim igralištima. Mame Nemice. I jedan od prvih razgovora bio je upravo prijava deteta u vrtić. Dok su njihovi mališani trčkarali slobodno oko njih, mame bi pričale sa mnom, gotovo se ne obazirući na njih. Ta su deca već dugo išla u vrtić, a ponekad su ostajala kod kuće, da uživaju sa mamama.
Pišem vam danas o svojim najvećim greškama. Sad kad je sve iza mene, vidim da nisam baš najbolje postupila. Napravila sam medveđu uslugu i sebi i deci. Evo što sam iz razgovora i promatranja naučila.
U nastavku: 4 LEKCIJE KOJE SU MI POMOGLE DA POMOGNEM NAJPRE SEBI
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Milijana Kočić
O meni Zdravo! Ja sam Milijana Kočić. Imam 37 godina, udata sam i imam dvoipogodišnjeg dečaka Alekseja. Završila sam Filozofski fakultet u Novom Sadu, Odsek za srpski jezik i književnost....
Majčinstvo u 20/30/40-im: Danijela Dragosavljević
O meni Zovem se Danijela Dragosavljević. Rođena sam 1974.godine u Priboju na Limu (Srbija). Detinjstvo sam provela u Rudom (BiH) . Po završetku srednje škole upisujem Fakultet sporta i fizičkog...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Dušica Stamenković Vićentijević
O meni Ja sam Dušica Stamenković Vićentijević, imam 31 godinu i mama sam dvoipogodišnjeg Ignjata i tromesečne Ognjene. Po zanimanju sam vaspitač dece predškolskog uzrasta, a trenutno sam na porodiljskom...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Miljana Kozarov
O meni Miljana Kozarov, master menadžer inženjerstva u medijima, Kalinina mama i žena jednog fenomenalnog novinara. Rođena u Tripoliju, od mame „Novosađanke“ i oca „Crnogorca“, deo svog detinjstva provela sam...
Tako. Ućite decu da mogu bez svih i svakoga, da nemaju moralnih obaveza ni prema kome, da nemaju ljubavi koja daje, žrtvuje i prašta ni prema kome, da svaka vaška treba da ide obaška, da ostave svoje roditelje same u starosti i bolesti, ili da ih strpaju u dom, da mogu bez supružnika, bez dece, bez roditelja, da su posao, karijera i briga o sebi najvažniji, da je samopouzdanje i samoljublje svrha života…..Zlo mi je više od tih nemačkih, norveških, švedskih i montesori metoda.