Tehnologija je decu uzela pod svoje i pretvorila ih emocionalno neinteligentnu generaciju, upozorava psihoterapeut Šn Glover, autor knjige „Kad deca vode glavnu reč“.
Nevolja je počela onog trenutka kada je tehnologija preuzela primat nad smislenom komunikacijom. Kako zavisnost od tehnologije napreduje, deca se kroz svet kreću u mehuru narcisoidnosti, odtuđena od sopstvenih misli i osećanja, kao i misli i osećanja drugih. Sve manje su umešni u razgovaranju a njihova ljudskost dovedena je u pitanje jer je saosećajnost prva koja strada pod razornim zracima plavog ekrana.
U svojoj čuvenoj knjizi Emocionalna inteligencija, Danijel Goulmen definiše istu kao sposobnost da se prepoznaju sopstvena i tuđa osećanja. Ljudi sa višinm stepenom emocionalne inteligencije imaju zdravije veze, bolje se prilagođavaju i veštije postižu svoje ciljeve.
On uočava pet glavnih odlika emocionalne inteligencije: samosvest, samokontrola, društvene veštine, saosećajnost i motivisanost.
Šta je zajedničko svim ovim odlikama? Posetite najbliži vrtić i naći ćete ih kod većine dece, naročito u igri. Deca je razvijaju osluškujući i osećajući svet oko sebe i ljude sa kojima se susreću.
Pogledajmo sad kako tehnologija negativno utiče na svaki od ovih faktora:
1. Umanjuje samosvest
Više vremena za tehnologiju znači manje vremena provedenog sa sopstvenim mislima i osećanjima. Deca zbog toga odrastaju sve otuđenija od svojih osećanja, nesposobna za samoposmatranje i samoanalizu.