Važno je da shvatamo da informatika u školama ne služi samo da osposobljava jedan mali procenat dece koji će biti programeri. Danas strane IT firme zapošljavaju čitav spektar ljudi koji rade najrazličitije poslove – dizajn, testiranje, podršku, marketing, kontrolu kvaliteta, pisanje, i mnoge druge poslove. Za sve te poslove potrebno je da ljudi imaju odlično predznanje informatike iz škole. Oni se zatim zapošljavaju i rade poslove za koje dobijaju novac iz inostranstva.
To je, dakle, novac koji ulazi u zemlju, poznatiji pod imenom izvoz. Mi dakle, možemo da imamo ogroman izvoz najsavremenije robe – znanja, kao što smo nekada imali izvoz savremene robe u doba Jugoslavije. Ali tu nije samo „rad za strance”. Dobro obrazovani ljudi mogu da naprave svoje IT kompanije i izvoze svoj proizvod, kao što već rade mnogi moji prijatelji i poznanici.
Znanje informatike je potrebno svoj deci, bez obzira na to čime će se sutra baviti. Šta god da neko pravi, biće u velikoj prednosti ako može lepo da spakuje i proda taj svoj proizvod korišćenjem digitalnog marketinga.
Znate li da u Srbiji postoje ljudi koji sede kod kuće i zarađuju pet hiljada evra mesečno radeći IT poslove preko interneta? Postoje sajtovi za povezivanje poslodavaca i programera iz celog sveta. Jednostavno su se prijavili tamo i počeli da rade. I opet, ne radi se samo o progamerskim poslovima, već je u pitanju čitav spektar poslova koji se rade na kompjuteru.
No, da bi se sve to podiglo na mnogo viši nivo, potrebno nam je da imamo informatiku kao obavezan predmet. Jer, svi ti ljudi koji trenutno nešto rade su samouki. Umesto da čekaju da im država obezbedi obrazovanje, oni su počeli već sa 15 godina da sami uče, upijajući najmodernije znanje. Zamislite samo koliko bi naša ekonomija napredovala kad bi deca sistematski učila najmoderniju informatiku, u svim predmetima, od prvog razreda.
Izvor: Politika
